Одбијена Шешељева жалба на наставак процеса

У јануару ове године, Шешељ је у жалби затражио да га Трибунал или ослободи или да суђење почне испочетка.

У данас објављеној одлуци, Апелационо веће је оценило да је дискреционо право расправног већа у поступку против Шешеља да одлучи о наставку процеса "у интересу правде". Тиме је, по данашњој одлуци, постигнута равнотежа између права оптуженог и интереса правде, преноси Бета.

Шешељ, по одлуци, није доказао да је расправно веће починило грешку када је одлучило да процес настави пошто се новоименовани судија Мадаје Нијанг, који је заменио изузетог Хархофа, упозна с предметом, читајући спис читавог процеса и прегледајући видео-снимке исказа сведока, иако је то "без преседана" у пракси суда.

Шешељеву тврдњу да је процес неправичан и да се не може спасити због кршења његових процедуралних права, жалбено веће одбацило је као излишну, наводећи да је расправно веће тај аргумент оптуженог већ раније одбацило.

Одбацујући тврдњу оптуженог да је прекршено и његово право на суђење у разумном року, апелационо веће оценило је да чињеница да је Шешељ без пресуде у притвору скоро 12 година, "није предрасуда према њему, сама по себи".

Одлуци о одбијању Шешељеве жалбе супротставио се судија Кофи Кумелио Афанђе, који је назначио да стриктна примена правила Трибунала налаже поништавање не само одлуке о наставку суђења, него и читавог процеса.

"Не могу се придружити већини у потврђивању одлуке о наставку процеса када је правичност досадашњег процеса доведена у питање, а није било искрене процене, истраге, доказа или одлуке да је поступакбио правичан и сигуран", подвукао је судија Афанђе.

У закључку свог супротног мишљења, судија Афанђе нагласио је да би апелационо веће Трибунала требало да поништи одлуку о наставку процеса Шешељу с новим судијом и процени да ли је исправније одржати ново суђење или у потпуности одбацити предмет против лидера Српске радикалне странке.

По судији Афанђеу, аргументи у корист одбацивања читавог досадашњег процеса "незнатно претежу" над аргументима у корист новог суђења.

На Шешељев захтев, посебно веће Трибунала је крајем августа прошле године изузело судију Хархофа због пристраности, у тренутку када је изрицање пресуде било заказано за 30. октобар 2013. пошто је извођење доказа било окончано у марту.

Хархоф је, по тој одлуци, изузет зато што је писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

У одлуци, објављеној 29. августа, пише да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму тврдио да је до јесени 2012. "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине који су починили њихови подређени.

Критикујући промену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анту Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу - Хархоф је промену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску председника суда Теодора Мерона (Тхеодор) на колеге, а за рачун САД и Израела.

Неслагање са одлуком о изузећу потом су изразиле преостале судије Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци, који су тврдили да њихов став није узет у обзир. Одлуку о изузећу, тражећи њено преиспитивање, тужилаштво је назвало "неоснованом".

Посебно веће Трибунала на крају је одбацило захтев за преиспитивање и потврдило одлуку о изузећу судије Хархофа. Председник суда Мерон потом је, уместо Хархофа, у претресно већа поставио судију Нијанга из Сенегала.

Упркос Шешељевом противљењу, расправно већа у новом саставу одлучило је да пресуду изрекне након што судија Нијанг прочита спис и прегледа видео снимке исказа сведока. У јануару ове године, судија Нијанг најавио је да ће му за тај посао бити потребно "најмање шест месеци".

У завршној речи, у марту 2013. године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који није изводио доказе одбране, да буде ослобођен.

У притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао одмах пошто је била објављена оптужница која га терети за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.