Суђење Милановићу одложено за новембар

Управа Казнено поправног завода у Пожаревцу, где Милановић издржава десетогодишњу затворску казну, обавестила је суд да он неће моћи да буде приведен, пошто је недавно имао хируршку интервенцију.

Почетак тог суђења је већ шест пута одлаган у последњих годину дана, због честих дојава о бомби упућених Окружном суду, али и на молбу Милановићевих бранилаца.

Председница судског већа Бојана Пауновић упозорила је Милановића на претходном суђењу да се почетак овог суђења по трећи пут одлаже због његових бранилаца и да ће, ако се тако настави, морати да му одреди браниоца по службеној дужности.

Милановић је на то одговорио да му није у интересу да се суђење одлаже, и поред осталог рекао "осудите ме и на сто година, само да више не долазим овде".

Бивши генерални директор РТС-а је додао да се "плаши самог себе да не направи неку глупост јер је уморан од тортуре и злостављања које се врши према њему и његовој породици".

Милановић издржава десетогодишњу затворску казну у КПЗ "Забела" код Пожаревца због погибије 16 радника РТС-а у време НАТО бомбардовања Србије пре девет година.

Окружно тужилаштво у новој оптужници терети Милановића да је од 4. септембра 1996. до 21. августа 2000. године у Београду, као генерални директор РТС-а, злоупотребио службени положај, додељујући станове и стамбене кредите "дефицитарним кадровима" и тако прибавио противправну имовинску корист.

Миловановић је, мимо стамбене комисије, без одговарајуће ранг листе и без писане сагласности главних уредника, додељивао станове у закуп запосленима у РТС-у, између осталих и онима који су их већ имали.

На тај начин 53 особе добиле су станове, наведено је у оптужници. 

Суд је раније нашао да је оптужени крив у првом реду због одбијања да поступи по наредби тадашње Савезне владе и изврши "измештање људства и техничке опреме из зграде РТС-а на алтернативно место за време ваздушних напада НАТО".

При том је, као посебно отежавајућа околност, узето то што је Милановићу било познато да зграде у Таковској и Абердаревој немају никакво склониште и да би напад на зграду значио сигурну смрт за запослене. 

Милановићу помагао земунски клан 

Судско веће, међутим, пустило је Милановића на слободу до правоснажности пресуде, упркос озбиљности његовог криминалног дела. Милановић је 20. јануара 2003. године требало да се појави у пожаревачкој "Забели", где га је чекао павиљон број осам, али се није појавио пред затворском капијом.

Истрага убиства премијера Србије Зорана Ђинђића показала је да су Милановића скривали чланови земунског клана, криминалне групе оптужене за организовање убиства Ђинђића 12. марта 2003. године и низ других злочина током претходних година.

Крајем августа прошле године, Милановићу су укинуте затворске привилегије које је уживао од 25. септембра 2005. године, када је пребачен у затвор отвореног типа.

Одлуком управника затвора, Милановић је сада редар затворске болнице, односно задужен је за њено чишћење. Казна му истиче 1. септембра 2012. године.