Бранилац: Младић није наредио ниједан злочин

Одбрана Ратка Младића тврдила је данас пред Хашким трибуналом да, током рата у БиХ, тадашњи командант Војске Републике Српске "није наредио ниједан злочин" и да је "деловао часно у одбрану свог народа и земље".

Ту тврдњу бранилац Дејан Иветић изговорио је образлажући захтев да Младић, на половини суђења, буде ослобођен оптужби за геноцид у Сребреници и у седам других општина у БиХ, као и кривице по другим тачкама и наводима оптужнице.

"Одбрана чврсто верује да тужилаштво није доказало прву и другу тачку оптужнице", казао је Иветић, осврћући се на оптужбе за геноцид. Изразио је и саосећање са "свим ожалошћенима".

Са друге стране, тужиоци су одговорили да су, током недавно окончаног доказног поступка, доказали Младићеву кривицу по свим тачкама оптужнице.

Бранилац Иветић поновио је да није доказано да је Младић имао "геноцидну намеру" да Муслимане у Сребреници и другим босанским општинама уништи као етничку групу. Назначио је и да се Младић у мају 1992. противио усвајању шест стратешких ратних циљева босанских Срба, од којих је први био раздвајање од Хрвата и Муслимана.

Одбрана се, притом, позивала на Младићеве речи изговорене у Скупштини РС, да "не жели рат с Муслиманима и Хрватима као с народима", већ против њихових екстремистичких лидера који их "гурају против нас".

Адвокат Иветић је тврдио и да Младић није имао команду ни контролу над паравојскама и полицијским јединицама које су чиниле злочине, сугеришући да је њима управљао тадашњи председник РС и врховни командант њених оружаних снага Радован Караџић.

Тужилац Дермот Грум узвратио је, међутим, да докази потврђују да су полиција и паравојне формације злочине над несрбима починиле у "партнерству са ВРС".

"Учесници у удруженом злочиначком подухвату наставили су да користе паравојске за које су годинама знали да чине злочине", истакао је тужилац.

Однос Младића и Караџића, по тужиоцима, упркос повременим неслагањима, "никада није угрожавао циљ удруженог злочиначког подухвата" који су предводили. Циљ свеобухватног подухвата био је, према оптужници, насилно и трајно уклањање несрпског становништва са великог дела територије БиХ, у циљу укључивања тих подручја у уједињењу српску државу.

Тужиоци: Усклађене директиве Караџића и Младића 

Заступници оптужбе остали су, насупрот одбрани, при ставу да су Караџићева директива 7 и Младићева директива 7.2 за дејства ВРС против Сребренице, с пролећа 1995, "биле усклађене", иако Младић у своју није укључио Караџићеву реченицу да војска добро осмишљеним дејствима у енклави створи неподношљиве услове потпуне несигурности, без наде у даљи опстанак и живот становништва.

На сугестију одбране да је масакр над око 1.000 муслиманских заробљеника у селу Кравица, 13. јула 1995, изазвао напад једног заробљеног Муслимана на српског полицајца, тужилац Питер Меклоски рекао је да тужилаштво прихвата да се инцидент догодио, али да "разумним" сматра да је тај догађај био последица, а не узрок масовног убиства Сребреничана које је већ било започело.

Осврћући се на тврдњу одбране да Младић никада није наредио злочине, председавајући судија Алфонс Ори упитао је браниоца Иветића за став о пресретнутом разговору у којем, у пролеће 1992, командант ВРС наређује артиљеријски напад на сарајевско насеље Пофалићи зато што тамо "нема много српског становништва".

Оспоравајући аутентичност тог снимка, бранилац Иветић протумачио је те речи, после консултација с оптуженим, као израз Младићеве забринутости да Срби који су остали у Пофалићима, после напада не буду мета "освете" тамошњих Муслимана. Одбрана је сугерисала и да је Младић наредио напад на војне циљеве у насељу, који су претходно били утврђени на мапама.

Како је најавио судија Ори, расправно веће ће у догледно време донети о Младићевом захтеву за ослобађање.

Уколико тај захтев буде одбијен, Младић би 13. маја требало да започне своју одбрану. Бранилац Иветић је прекјуче подвукао да његов клијент то "једва чека" како би доказао своју невиност.