Варади: Доказивање геноцида којег није било

Професор међународног права Тибор Варади сматра да би за Србију и Хрватску најбоље било да повуку тужбе за геноцид, јер ће у противном правници морати да доказују нешто чега није било, мада, додаје, повлачење је мало вероватно, с обзиром да се ближи усмена расправа на Међународном суду правде.

Варади подсећа да Хашки трибунал није никога са ових простора ни оптужио нити осудио за геноцид на подручју Хрватске те да би тај став Трибунала могао да буде релевантан за МСП, јер је то и до сада била пракса.

"Познато је да Трибунал има знатно више средстава, инструмената и могућности за утврђивање чињеница. Због тога је МСП до сада углавном уважавао налазе Трибунала и верујем да ће се та пракса наставити", рекао је Варади у изјави Танјугу поводом предстојеће усмене расправе у процесу између Хрватске и Србије по узајамним тужбама за геноцид, а која у Хагу почиње 3. марта.

Варди објашњава да је геноцид најтеже кривично дело, али се у јавном говору више користи као симбол него као појам са специфичном правном садржином.

"У овом спору обе стране ће заступати компетентни правници, али они ће се наћи на принудном колосеку и мораће да доказују нешто чега није било", сматра Варади и додаје да је чињеница да је било недела, ратних злочина, злочина против човечности, али понавља да Трибунал није никога ни оптужио, а још мање осудио за геноцид на подручју Хрватске током деведесетих година.

"Ако се тврдње удаљују од стварности, вероватно ће се страсти усковитлане тим тврдњама још више удаљити од стварности, доћи ће и до надметања симбола", нагласио је професор.

Због тога, како је истакао, и даље сматра да би боље било да обе државе међусобно повуку тужбе.

"Ово више није вероватно с обзиром на близину усмене расправе - али још увек није немогуће", навео је Варади.

Професор је, такође, указао да су кроз историју разни судови, како међународни, тако и национални у више наврата утврдили одговорност појединаца за геноцид али да ниједна држава никада није проглашена кривом за геноцид.

Према његовим речима, редак је и број поступака у којима се појавило питање одговорности државе за геноцид.

"Када је реч о колективној одговорности, укључујићи одговорност држава, ствари ни у принципу нису јасне и неспорне. Моје је уверење, да је у случају ратова на територији бивше Југославије требало остати на терену индивидуалне одговорности", навео је Варади.

Он сматра да одговорност појединаца за тешка кривична дела, па и за геноцид, у принципу не може бити спорна, иако могу постојати тешкоће у доказивању, посебно када су претпостављени починиоци држављани моћних држава.