Тужилаштво: Пресуда Шешељу кад судија прочита спис

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је да оптуженом Војиславу Шешељу буде изречена пресуда пошто нови судија Мадаје Нијанг прочита цео спис са суђења у којем није учествовао.

"Правда захтева пресуду о суштини тог предмета, на правичан и хитар начин", пише у поднеску, који је потписао тужилац Матијас Маркусен.

Тужилаштво предлаже да се процес настави тамо где је и заустављен због изузећа судије Фредерика Хархофа, одлучивањем чланова расправног већа о пресуди.

Претходно би нови судија Нијанг, који је заменио Хархофа, морао да докаже да се упознао са записником са процеса и изведеним доказима.

Тужилац Маркусен тврди да би то било "у интересу правде", зато што су сви докази оптужбе већ изведени, а оптужени Шешељ је одбио да изводи доказе одбране.

Шешељ, који се брани сам, прошле недеље је од Трибунала затражио "хитно и неодложно пуштање на слободу", оцењујући да се "поступак не може наставити на правичан начин" после изузећа судије Хархофа.

Истовремено, Шешељ је затражио и "накнаду штете" коју је, како тврди претрпео, у износу од 12 милиона евра.

Лидер Српске радикалне странке, оптужен је за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

Одлуку на који ће начин поступак бити настављен, донеће расправно веће у којем су, поред судије Нијанга из Сенегала, још председавајући Жан-Клод Антонети из Француске и Флавија Латанци из Италије.

Услов за наставак поступка, према пракси Трибунала, јесте да се нови судија Нијанг упозна са предметом, односно да прочита читав спис са суђења Шешељу.

Алтернатива је да процес Шешељу почне из почетка, што правници у Хагу сматрају мало вероватним.

Иако су у досадашњој пракси Трибунала судије биле, из различитих разлога, замењиване током суђења Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику - на шта се у данашњом поднеску позвало и тужилаштво - никада се до сада није десило да судија буде изузет из расправног већа на самом крају процеса, уочи изрицања пресуде.

Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају. Посебно веће Трибунала утврдило је, крајем августа, усвојивши Шешељев захтев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

У одлуци објављеној 29. августа, пише да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму тврдио да је до јесени 2012. "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине које су починили њихови подређени.

Критикујући промену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анти Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу - Хархоф је промену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску председника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

Неслагање са одлуком о изузећу Хархофа изразиле су судије Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци, тврдећи да њихов став није узет у обзир. Одлуку о изузећу, тражећи њено преиспитивање, тужилаштво је назвало "неоснованом".

Посебно веће Трибунала на крају је одбацило захтев за преиспитивање и потврдило одлуку о изузећу судије Хархофа.

У притвору Трибунала, Шешељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао одмах пошто је оптужница против њега била обелодањена.

После једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог, суђење Шешељу почело је у новембру 2007, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар ове године, али је одложено на неодређено време због изузећа судије Хархофа.

У завршној речи, марта ове године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који се брани сам, да буде ослобођен.