Вештак: Младић упозорио да је раздвајање народа геноцид

Војни вештак оптужбе Јуан Браун изјавио је у наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да је у мају 1992. генерал Младић упозорио да би раздвајање Срба од других народа у БиХ било "геноцид".

Браун, који је анализирао мноштво докумената Војске Републике Српске, рекао је да је Младић то учинио на седници Скупштине РС на којој је 12. марта 1992. именован за команданта ВРС.

Вештак тужилаштва указао је да Младић коментарисао први стратешки циљ - раздвајање Срба од Муслимана и Хрвата - који је руководство РС ставило пред војску.

По записнику са седнице, Младић је тада рекао: "Према томе, ми не можемо очистити, нити можемо имати решето да просијемо само да остану Срби или пропадну Срби, а остали да оду... Па, то је... то неће... Ја не знам како ће господин (Радован) Караџић и господин (Момчило) Крајишник објаснити свету. То је, људи, геноцид".

Генерал Младић оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида.

Младићева изјава, по Брауну, одражавала је не само оно што ће се дешавати него и збивања која су већ била у току, кроз акције српских снага у општинама Босанске крајине у пролеће 1992.

Позивајући се на документе Првог крајишког корпуса ВРС, сведок је прецизирао да је та јединица спровела типске операције у прокламованом циљу "разоружавања" муслиманских паравојски, нападајући села, померајући несрпско становништво и узимајући велики број заробљеника.

Померање муслиманских цивила као и затварање великог броја заробљених у логоре, било је део остваривања првог стратешког циља - раздвајања народа, оценио је Браун.

О тим успешним операцијама, Крајишки корпус редовно је извештавао Главни штаб ВРС.

Браун је посведочио и да у документима војног суда у Бањалуци није пронашао доказе да је било коме суђено за злостављање и убиства почињен у логорима за несрбе код Приједора или у војном логору Мањача, иако су и корпус и ГСС ВРС о тим оптужбама били обавештени.

Сведок је назначио да је затварање логора на Мањачи тражио међународни Црвени крст, оцењујући да је ВРС била одговорна и за друге логоре, који су формално били под контролом цивилних власти.

По затварању логора на Мањачи, у новембру 1992, заробљеници нису пуштени кућама већ су "аутобусима превезени у Хрватску".

Према извештају Првог крајишког корпуса, било је размењено укупно "939.000 ратних заробљеника" од којих су нешто више од 2.000 били војници, казао је вештак.

Браун је изјавио да је генерал Младић, за акције Првог крајишког корпуса његовом команданту Момиру Талићу дао оцену "одличан" и није га критиковао, упркос злочинима почињеним током операција у Босанској крајини и касније у заробљеничким логорима.

У наставку суђења, Брауна унакрсно испитују браниоци генерала Младића.

Оптужница Младића терети и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада И узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.