Шешељ и тужиоци о наставку процеса

Расправно веће Трибунала у Хагу у процесу против Војислава Шешеља позвало је оптуженог Шешеља и тужилаштво да се изјасне о наставку поступка после изузећа судије Фредерика Хархофа. Рок за изјашњавање је 14 дана од када Шешељ буде добио превод данашње одлуке на српски језик.

По ранијој препоруци потпредседника Трибунала Кармела Ађијуса, Шешељ и тужилаштво би требало да се изјасне "о питању да ли поново саслушати читав предмет, или наставити поступак с новоименованим судијом". 

Уместо судије Хархофа који је, на Шешељев захтев, изузет из расправног већа јер је оставио утисак пристрасности у корист осуђујуће пресуде, у расправно веће је крајем октобра именован Мадаје Нијанг из Сенегала.

Веће чине још председавајући Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци.  Како је написао судија Ађијус, веће би, после консултација са оптуженим и тужиоцима, требало да одлучи "да ли суђење наставити или не".

У време изузећа судије Хархофа крајем августа, било је преостало само да се изрекна пресуда Шешељу. Изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар, али је, после изузећа, одложено на неодређено време.

Услов за наставак поступка, по пракси Трибунала, је да се нови судија упозна с предметом, односно да прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне испочетка што правници у Хагу сматрају мало вероватним.

Иако су у судије биле замењиване током суђења у Хагу, до сада се није десило да судија буде изузет на самом крају поступка, уочи изрицања пресуде. Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.

Посебно веће Трибунала утврдило је крајем августа - прихвативши Шешељев захтев за изузеће Хархофа - да је тај судија писмом пријатељима, објављеним у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

Посебно веће оценило је да је то што је судија Хархоф у том писму разматрао одговорност "војних команданата" релевантно за процес Шешељу, оптуженом за учечће у удруженом злочиначком подухвату.

Шешељу се суди за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. године. У притвору Трибунала је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао, одмах пошто је објављена оптужница.

После једног неуспелог покушаја и Шешељевог штрајка глађу,  суђење је почело 2007. године, а извођење доказа је окончано још прошле године. У завршној речи, марта ове године, тужиоци су затражили казну од 28 година затвора, а Шешељ који се брани сам, је тражио да буде ослобођен.