Крајишник: Муслимани одлазили добровољно

Некадашњи председник Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник је, у наставку сведочења у одбрану Радована Караџића на суђењу у Трибуналу у Хагу, негирао да је Војска РС 1992. године извршила етничко чишћење Муслимана и Хрвата у БиХ.

Несрпско становништво одлазило је, према Крајишнику, "једино добровољно, на организовани начин, уз пратњу", по споразуму власти РС са Црвеним крстом, "ради њихове заштите", а "то није етничко чишћење".

Трибунал је Крајишника осудио на 20 година затвора због присилног премештања, депортације и, делимично, прогона Муслимана и Хрвата током рата у БиХ.

После издржавања 13 година затвора што је две трећине казне, Крајишник је одлуком председника Трибунала 31. августа пуштен на слободу из затвора у Великој Британији.

Оптужница за прогон несрпског становништва широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида, терети и Караџића, ратног председника РС и врховног команданта њених оружаних снага.

Крајишник је побијао и навод оптужнице да је, заједно са председником РС, уживао неприкосновену власт: "Ни краљеви у прошлости нису имали власт каква се приписује мени и Караџићу овде... Није господин Караџић имао ту власт".

Сведок је поновио да је амерички посредник Ричард Холбрук у лето 1996. године обећао да ће оптужница против Караџића бити повучена и да ће ако се повуче из политике и јавности, Трибунал "за њега бити прошлост".

Тужиоци ће Крајишника унакрсно испитивати идуће недеље.

Пухалић о логору Трнопоље

Уз помоћ сведочења Славка Пухалића, Караџић је оповргавао оптужбу за злочине над Муслиманима који су, у лето 1992. године, били затворени у логору Трнопоље.

Пухалић, који је у Трнопољу био интендантски официр, изјавио је да је то био "отворени центар" у који су несрпски цивили долазили "добровољно" из "зоне борбених дејстава", "ради своје безбедности". Остајали су "док нису створени услови да оду".

Према сведоку, осим неколико "инцидената", у том центру није било злочина, ни малтретирања муслиманског становништва.

Приказујући снимак британске телевизије Ај-Ти-Ен из Трнопоља, на којем се иза бодљикаве жице виде Муслимани, од којих неки шокантно мршави, Караџић је сугерисао, а Пухалић потврдио, да су бодљикавом жицом заправо били окружени новинари.

Муслимани су "ван жице, камп није био окружен бодљикавом жицом... Људи су изван жице, а новинари унутар жице", рекао је сведок.

На Караџићеву сугестију да најмршавији мушкарац на снимку који је августа 1992. године изазвао оштре реакције широм света, није могао да толико смрша у Трнопољу, Пухалић је рекао: "Не знам тачно да ли је смршао у логору или пре логора, није баш за тако кратко време могао да добије овакву фигуру - шта ја знам".

Током унакрсног испитивања, тужитељка Ен Сатердленд приказала је снимак Ај-Ти-Ена из другог угла, а Пухалић потврдио да се види бодљикава жица испред муслиманских мушкараца у Трнопољу.

Заступница оптужбе предочила је сведоку доказе о четири вишеструка убиства у Трнопољу јуна и јула 1992. године.

Пухалић је рекао да је у логору био само 24 дана и потврдио да је "знао за два или три случаја где су људи страдали и за неколико премлаћивања".

Тврдњу тужитељке која се позвала на изјаве затвореника, да је и сам учествовао у испитивању и пребијању Муслимана, сведок је негирао.

Пухалић је, међутим, потврдио да је у Трнопољу силовано шест-седам жена и да је он, с војним полицајцима, ухапсио починиоце.

Упитан зна ли да починиоцима није суђено, одговорио је одречно.

На тврдњу заступнице оптужбе да Муслимани нису добровољно долазили у Трнопоље, већ да су их силом доводиле српске снаге, сведок је рекао да је видео да су долазили аутомобилима, камионима, тракторима, али не да су организовано довожени аутобусима.

Пухалић је остао при исказу да је Трнопоље било "центар отвореног типа" и пошто му је заступница оптужбе цитирала да је ВРС у документима помињала "заробљенички логор" у том селу.

Сведок је потврдио да је августа 1992. године видео конвој аутобуса којим су Муслимани одведени ка Травнику.

Караџић ће идућег сведока одбране пред судије извести сутра.

Оптужен је и за геноцид у Сребреници, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.