Мерон: Нема притисака на рад Трибунала

Председник Хашког трибунала Теодор Мерон рекао је да нема никаквих политичких притисака на тај суд и да не може да се сети ниједног случаја у 12 година, колико је у Трибуналу, да је било политичких притисака.

У интервјуу за Данас, Мерон је рекао да када неко дође у његове године, а то је 83, "ствари види са перспективом".

"Не треба ми каријера. Једино о чему треба да мислим је моја судијска савест. Нема политичког притиска на Трибунал. Не могу да се сетим ниједног случаја у 12 година, колико сам у Трибуналу, да смо били под било каквим политичким притиском од било кога", рекао је Мерон.

Мерон је рекао да зна и да би, када би неком од његових колега, у шта је потпуно уверен, пришао неки представник владе и рекао: "Добро, причамо о овом случају и надамо се да ћеш ићи овим, а не оним путем", од те особе било затражено да одмах напусти Трибунал.

Разлог је, истиче, то што је Савет безбедности УН установио овај трибунал као независан суд и чланови тог суда су веома свесни своје историјске одговорности.

Како каже, убеђен је да би, када би било неког политичког притиска, сваки судија Трибунала то одмах одбацио.

"Али је занимљивије оно што сам рекао раније, а то је да на нас никада није било никаквог политичког притиска. Једноставно се не би усудили", нагласио је Мерон.

Председник Хашког трибунала је подсетио да је од 161 оптуженика, после периода од скоро пола века некажњивости, тај суд успео да добије довољну сарадњу с међународном заједницом, укључујући и земље бивше Југославије, да му изруче или да убеде све оптуженике да се предају. Тврди да је квалитет њихових пресуда веома висок.

Мерон је најавио да ће ићи у Сарајево на конференцију, где ће се срести с "Мајкама Сребренице" и изразио наду да ће видети и "другу страну медаље".

На питање како објашњава да неко у првостепеном поступку буде осуђен на 20 година, а затим га Жалбено веће ослободи, Мерон је одговорио да се то питање може поставити у сваком систему у националној јурисдикцији, јер и у Словенији, Србији, у свакој земљи, у сваком међународном суду имате систем преиспитивања.

Како је истакао, зна да у међународној заједници, а посебно у бившој Југославији, нису срећни због дужине трајања суђења.

"То је нешто што покушавамо да унапредимо, да поправимо процедуре да би процес био ефикаснији и бржи. Али, морамо се сетити и бити свесни да су наша суђења несвакидашња", рекао је Мерон.

Мерон је навео и да су председници Трибунала, укључујући и њега, говорили у Савету безбедности УН да није коректно и праведно што УН нису направиле неки фонд за репарацију жртава ратних злочина у бившој Југославији.

"На крају, међународна заједница мора проширити свој приступ у раду на предметима ратних злочина. То је врло добра полазна тачка, а полазна тачка је правда, утврђивање индивидуалне кривичне одговорности и процесуирање злочина. Мислим да би жртве, неко ко је изгубио руку или ногу, или је патио на неки други начин, требало да имају право на некакву репарацију", рекао је Мерон.