Судија Хархоф неће судити Шешељу

Посебно веће Хашког трибунала одбило је, већином гласова, захтев тужилаштва да преиспита одлуку о изузећу судије Фредерика Хархофа из расправног већа у процесу против Војислава Шешеља.

Посебно веће, којим је председавао судија Баконе Молото из Јужне Африке, одбацило је тврдњу тужилаштва да је, при одлучивању о Шешељевом захтеву за изузеће судије Хархофа, починило грешке у резоновању и примени правила суда.

Веће је одбацило и аргумент тужилаштва да, при доношењу одлуке о изузећу, није размотрило став самог судије Хархофа и двоје преосталих судија из расправног већа Жана Клода Антонетија и Флавије Латанци, који су се изузећу противили.

У данашњој одлуци се наводи да посебно веће није било обавезно да те ставове размотри, већ да је то учинио потпредседник суда Кармел Ађијус, пре него што је посебно веће именовао.

Као и при доношењу одлуке о Хархофовом изузећу, судије Молото и Бартон Хол прегласале су кинеског судију Лиу Даћуна, који се противио изузећу, а био је за преиспитивање те одлуке.

Пресуда Шешељу, оптуженом за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, била је заказана за 30. октобар, али је, после изузећа судије Хархофа, одложена на неодређено време.

Према правилима суда, председник Трибунала Теодор Мерон требало би да именује новог судију који би заузео Хархофово место у расправном већу.

Услов за наставак поступка је да се нови судија упозна са предметом, односно да прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне из почетка, што правници у Хагу сматрају мало вероватним.

Иако су у досадашњој пракси Трибунала судије биле, из различитих разлога, замењиване током суђења Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику, никада се до сада није десило да судија буде изузет из расправног већа на самом крају процеса, уочи изрицања пресуде.

Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.

Према интерпретацији председавајућег судије Антонетија, после именовања новог судије, на расправном већу је да донесе одлуку о томе како ће наставити поступак.

Посебно веће Трибунала утврдило је, крајем августа, усвојивши Шешељев захтев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

Критикујући промену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анту Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу, Хархоф је промену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску председника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

У одлуци, посебно веће наводи да је тиме судија Хархоф сугерисао да су ослобађајуће пресуде део ширег америчко-израелског плана да се сузбије командна одговорност надређених официра за злочине подређених.