Миловановић: Незаконита Караџићева директива

Пензионисани генерал Војске Републике Српске Манојло Миловановић рекао је, на суђењу Ратку Младићу у Трибуналу у Хагу да је "незаконита" била директива врховног команданта Радована Караџића тој војсци да, с пролећа 1995, "створи неподношљиву ситуацију" за цивиле у Сребреници и Жепи.

Директивом број седам Караџић је марта 1995. наложио да војсци да "планираним и добро осмишљеним борбеним дејствима створи неподношљиву ситуацију потпуне несигурности без наде у даљи опстанак и живот цивилног становништва".

Тадашњи начелник Главног штаба (ГШ) ВРС, Миловановић је протумачио да Директива "значи да је активности усмерена на отежавање животних услова становништву, да би оно због тих лоших услова напустило Сребреницу и Жепу".

"По женевској конвенцији, цивилно становништво није законити војни циљ. То је незаконито наређење и политичка одлука", рекао је Миловановић.

Оптужница терети Младића за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца и дечака из Сребренице у данима након што је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту "заштићену зону" УН. Младић је оптужен и за прогон десетина хиљада жена, деце и стараца из енклаве.

Према Миловановићевим речима, ВРС, међутим, није могла спровести Караџићеву "политичку одлуку", односно Директиву, све док је Младић не уобличи у наређење и пошаље га јединицама.

Сведок је подвукао да командант ВРС то никад није учинио, већ је из својег наређења, познатог као Директива 7.1, избацио незакониту Караџићеву реченицу о нападима на становништво енклава.

"Генерал Младић је изоставио реченицу о неподношљивим условима... Преузео је одговорност да не изврши Караџићеву директиву и да неизврши притисак на становништво", рекао је Миловановић.

"Прослеђивање директиве нижим командама - грешка"

Чињеницу да је Караџићева директива била прослеђена нижим командама ВРС, пре Младићевог наређења, Миловановић је назвао "грешком".

Тадашњи командант Дринског корпуса ВРС Миленко Живановић, у чијој су зони одговорности биле Сребреница и Жепа, "преписао" је из Караџићеве директиве у своје наређење реченицу о стварању "неподношљиве ситуације" за цивиле у енклавама, иако то није смео дауради без одобрења Младића, рекао је Миловановић.

Током данашњег испитивања, тужилац Дермот Грум (Грооме) предочио је Миловановићу и Директиву број четири, коју је он сачинио новембра 1992.

Како је тужилац цитирао, том директивом је Дринском корпусу ВРС било наређено да "исцрпи непријатеља, нанесе му највеће могуће губитке и присили га да са муслиманским становништвом напусти подручје Бирача, Сребренице и жепе", односно Подриње.

Генерал Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида.

Миловановић је, међутим, негирао да је Директивом број четири било наређено да муслимански цивили буду протерани из Подриња. Како је казао, током рата у БиХ, сви народи су се, кад запуца, "на 20 километара померали" и прелазили на територију под контролом својих снага.

"Идеја је била, кад почне померање муслиманског становништва - а они су обично ишли према Сребреници и жепи са тих простора, циљ је било да се и војска протера са тим народом, односно за тим народом.

Није била никаква намера - оно што ви вероватно цените - да се протера становништво. Била је намера да се протера муслиманска војска јер је до тада починила невиђене злочине у Подрињу", рекао је Миловановић.

Миловановић је потврдио да су ГШ и Младић током целог рата имали непрекидну команду и контролу над подређеним јединицама.

"Кад је командовање у питању, све се кретало одозго на доле, а извештавање је ишло одоздо на горе", рекао је тадашњи Младићев заменик.

ГШ ВРС је, по сведоку, имао детаљне информације о утрошку муниције, те и граната, у свим подређеним јединицама, укључујући и Сарајевско-романијски корпус.

Тужилац Грум је цитирао наређење којим је Миловановић фебруара 1994. забранио "неконтролисано гранатирање" Сарајева, уз претњу "најстрожим казнама".

Потврдивши да је потписао то наређење, Миловановић је негирао да је оно било последица првог гранатирања пијаце Маркале у којем је убијено 66 грађана, а рањено више од 140 особа. Назначио је да је он само уобличио наређење врховног команданта Караџића.

Упитан да ли је икада чуо да је неко од припадника ВРС "најстроже кажњен" због "неконтролисаног гранатирања" Сарајева, Миловановић је одговорио да то не зна, јер за то није био задужен.

На додатно питање да ли је знао за гранатирање подручја града у којима није било војних мета, сведок је рекао да "није видео ниједан такав случај".

ВРС је 1992-95, по оптужници против Младића и ранијим пресудама Трибунала, терорисала становништво Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада. Младић је оптужен и за узимање за таоце припадника мировних снага УН.

Младићеви браниоци сутра ће унакрсно испитивати генерала Миловановића.