Хаг, о ексхумацијама после рата

Вештак оптужбе за судску антропологију Хозе Пабло Барајбар изјавио је на суђењу Ратку Младићу у Трибуналу у Хагу да су од 1996. до 2001. године из масовних гробница у источној Босни ексхумирани посмртни остаци најмање 2.541 особе.

Барајбар је рекао да је то "конзервативна процена", односно "минимално утврђени број", а да је, као експерт Трибунала, истрагу спроводио под "претпоставком" да су у гробницама били Муслимани нестали после пада Сребренице јула 1995. године.

Бивши командант Војске Републике Српске, Младић (70) оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто је ВРС заузела Сребреницу 11. јула 1995. године.

Вештак је рекао да је његов задатак био да утврди пол и старост убијених, као и да утврди колико их је најмање било.

Већина жртава били су мушкарци између 13 и 25 година и од 25 до 40 година, рекао је Барајбар, али је у гробницама било и деце старе између осам и 12 година, као и жена.

Повезаност жртава са падом Сребренице, према сведоку, није могла бити утврђена прегледом посмртних остатака, али јесте на основу предмета нађених у гробницама, попут личних карти, ручних сатова.

Унакрсно испитујући сведока, Младићев бранилац Миодраг Стојановић је сугерисао да су истражитељи те старосне категорије означили на основу оптужнице у којој је наведено да су жртве биле "муслимански мушкарци и дечаци".

Негирајући то, Барајбар је рекао да у време ексхумација гробница није ни прочитао оптужницу против генерала Младића.

Одбрана: Методи ексхумације били спорни

Адвокат Стојановић оспоравао је и методе које су, при ексхумацијама, користили антрополози, археолози и други истражитељи Трибунала, тврдећи да су се они и међусобно сукобљавали око методологије.

Барајбар је, потврђујући да је било различитих погледа, изјавио да то није утицало на крајње резултате истраживања, одбацујући сугестију одбране да примењени методи нису били "широко прихваћени".

Судски антрополог је потврдио да његов задатак није био да утврђује време смрти жртава, а да је хице из ватреног оружја као узрок смрти наводио само ако је испод тела пронашао испаљено тане.

На сугестију браниоца Стојановића да не може рећи ни да ли су тела била донета са другог места и покопана у гробнице, Барајбар је одговорио да на већини ексхумираних тела није било знакова да су се распадала на површини земље пре укопавања.

Суђење Младићу - оптуженом и за прогон несрба широм БиХ који је у седам општина попримио размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање припадника мировних снага УН за таоце, 1992-95. године - биће настављено сутра.