Истрагом ратних злочина до помирења у региону

Тужилаштво Србије за ратне злочине саопштило је, поводом Међународног дана несталих особа, да је у случајевима које води евидентирано 2.918 жртва и да се истраге воде у циљу остваривање правде.

То Тужилаштво наводи и да кроз поступке које води долази до информација и података о субини несталих особа у интересу достизања правде за њихове породице и у циљу помирења у региону.

"Имена жртава су у свакој оптужници, а до сада у предметима 2.918 жртава", наводи се у саопштењу.

Наводи се и да су у "случају Сотин", у сарадњи са хрватским колегама и са комисијама за нестала лица Србије и Хрватске, на локацији у околини Вуковара 19. априла 2013, пронађени посмртни остаци 16 хрватских цивила, убијених 1991.

Српско Тужилаштво, које спроводи истрагу против више бивших припадника милиције и Територијалне одбране Сотин, дошло је до података о месту где се налазе посмртни остаци убијених хрватских цивила.

Починиоци злочина су одвезли цивиле на место где је откривена гробница, где су из аутоматских пушака пуцали у њих, убили их и тиме починили кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, наводи се у саопштењу.

"Делови тела најмање троје мештана Сотина пронађени су прво у масовној гробници, на ораници недалеко од овог приградског насеља у Вуковару, а потом су почела пробна ископавања поред некадашње кланице у Сотину", подсећа се у саопштењу.

Подсећа се и да је у случју "Перућац", током сарадње комисија за нестале из Србије, из БиХ, са Косова, у акцији испуштања акумулације језера Перућац, индентификоване четири особе из воза отетог у Штрпцима 1993. и једна из отмице путника из Сјеверина 1992.

Тужилаштво наводи и да је септембра 2010, "када је дошло до информације о пронађених 11 скелетних остатака, указало да се ради о жртвама злочина Милана Лукића".

Подсећа се и да је то Тужилаштво, са припадницима Жандармерије и полиције, претражило десну обалу Дрине, у сарадњи са представницима Института за нестала лица БиХ и Института за нестале на КиМ и Еулексом.

Наводи се и да су у случају "Батајница" до сада четири припадника полиције правноснажно осуђена на укупно 68 година затвора за убиство 48 албанских цивила у Сувој Реци и пребацивање њихових тела у Батајницу.

Истрага злочина у Љубенићу, Клечки, Волујку  

У саопштењу се наводи и да је у случају "Љубенић", у току главни претрес против 13 оптужених за убиство више од 100 албанских цивила.

Овај случај се пред Посебним одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду води као део процеса "Ћушка" којим су, осим Љубенића и Ћушке, обухваћени злочини и у селима Павлан и Захач, на подручју пећке општине.

У случају "Волујак" и поступку против Синана Морине и припадника "Ораховачке групе" подсећа се да је Морина, према оптужници, камионом 1998. пребацио заробљене цивиле до села Зочиште крај Ораховца, а након тога у село Самодреж.

По оптужници, непознати припадници његове јединице заробљене мушкарце су превезли до пећине Волујак, у непосредној близини Клине, где су их убили.

Тела укупно пет жртава пронађена су априла 2005. у јами, а њихови посмртни остаци су идентификовани и предати породицама, додаје се у саопштењу.

Тужилаштво наводи и да је у случају "Клечка" помогло Еулексу у идентификацији жртава и испитивању сведока ратних злочина почињених 1999, у логору Клечка.

Процес се води пред судом у Приштини против некадашњег команданта "ОВК" Фатмира Лимаја, наводи се у саопштењу и подсећа да је Еулексов тим почео ексхумацију на подручју Клечке у септембру 2009.

У једној јами пронађено је пет тела, са рукама везаним жицом на леђима, а поновни обдукциони налази утврдили су да су повреде нанете пројектилима испаљеним из ручног ватреног оружја, док су два тела заклана.

"Касније су пронађена још два тела", наводи то Тужилаштво које је 2008. покренуло истрагу против Лимаја за друге случајеве ратних злочина над српским становништвом на подручју општина Липљане, Штимље и Глоговац, од јуна до октобра 1998.

Тужилаштво је тим поводом поднело истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду захтев за спровођење истраге против Љимаја и још 27 припадника некадашње "ОВК" због сумње да су починили ратни злочин над 22 цивила српске и албанске националности.

Постоји сумња да су они, на подручју наведених општина, делујући у саставу тада формиране 121. бригаде, противправно затворили 35 цивила, од којих су 22 убили.

Истрага у предмету "Трговина органима" 

Наводи се и да је успостављена сарадња са Специјалним истражним тимом ЕУ Џона Клинта Вилијемсона и да је до 1. јула 2013. у просторијама Тужилаштва саслушано више од 400 сведока у предмету "Трговина органима" али и о отмицама и убиствима неалбанских цивила на Косову од 1998. до 2000.

Тужилаштво наводи и да је у сарадњи са Еулексом истраживало и наводе сведока да у Рашкој постоји масовна гробница косовских Албанаца додавши "да не одбацује могућност да су тела спаљивана у Бору, али и на другим локацијама".

Подсећа се и да је у случају "Овчара" 15 особа правноснажно осуђено на 207 година затвора, а једна особа на 20 година првостепано, за убиство идентификована 193 ратна заробљеника;

Додаје се и да је у случју "Зворник", где је масовна гробница на Црном врху, правноснажно осуђено седам особа на 68 година затвора, да су две особе ослобођене и да их је исто толико осуђено првостепено на 72 године затвора.

То Тужилаштво подсећа и да је тражило од Хашког трибунала да заменику тужиоца Драгољубу Станковићу одобри разговор са генералом Властимиром Ђорђевићем, осуђеним на 28 година затвора због злочина на Косову.

"Ради се и на другим случајевима у којима су тела убијених пребацивана у секундарне масовне гробнице на територији Србије, али и Хрватске и БиХ". додаје се у саопштењу.

Наводи се и да "постоје индиције да су на северу Албаније још неоткривене масовне гробнице које крију остатке више од 400 несталих Срба и других неалбанаца са Косова".

Подсећа се и да су на територији Србије укупно откривене три секундарне масовне гробнице са укупно 834 скелетних остатака.

У Батајници је пронађено 709 скелетних остатака у осам јама, у Петровом селу 77 скелетних остатака у две јаме, а у језеру Перућац код Бајине Баште 48 скелетних остатака.