Кесеровић: Протеривање није било политика власти

Војни вештак одбране Драгомир Кесеровић потврдио је на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу а је 1992. године било протеривања и злочина над Муслиманима у Босанској крајини, али је тврдио то није била политика ни власти, ни војске Републике Српске.

Кесеровић је то изјавио док су му, током унакрсног испитивања, тужиоци предочавали документе српских општинских власти о присилном премештању несрпског становништва из општина Сански Мост и Кључ.

Караџића (68), тадашњег председника РС и врховног команданта њене војске, оптужница терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина добио размере геноцида.

У унакрсном испитивању, тужилац Џулијан Николс предочио је сведоку низ докумената званичника српског кризног штаба у Санском Мосту о "протеривању, са породицама, сваког ко пружа отпор српским властима","протеривању са ових територија заувек" и "узимању цивила за размену".

Кесеровић је одговорио да су се ти записи односили на "протеривање екстремиста" и "нелојалних" Муслимана који "поседују оружје", али је, као неспорно, прихватио да је било таквих поступака.

"Чињеница је да политика власти и војске није била протеривање цивилног становништва,него напротив, његова заштита", рекао је сведок.

На сугестију тужиоца да су српске власти "држале велики број цивила у заробљеништву" ради касније размене, Кесеровић је потврдио да је био "затворен један број лица за које се касније утврдило да се нису супростављала", уз тврдњу да је "политика била да се цивили пуштају".

Муслимански цивили, према сведоку, размењивани су за српске који су желели да напусте територије под муслиманском контролом.

Кесеровић је рекао и да је "било инцидената са смртним последицама" које су изазвали "неодговорни појединци", али да то "није била намера и план власти".

Цивили у заробљеничким центрима

Позивајући се на документе о "2.000 заробљених цивила", заступник оптужбе је тврдио да је Први крајишки корпус ВРС муслиманске политичаре и "недобродошле особе" из крајишких општина слао у заробљенички логор на Мањачи.

"Тачно је да су се понекад и цивили налазили у заробљеничким центрима", прихватио је Кесеровић.

Пошто му је тужилац Николс предочио документ да су 24 заробљеника из Санског Моста на Мањачу стигла мртва, Кесеровић је рекао да су се они у камионима "угушили због недостатка кисеоника и велике врућине".

Потврдио је да су у логору били "тешки услови - недовољно хране и воде" и да су заробљеници тучени, "али то није било правило и није било допуштено".

На тужиочеву тврдњу да је ВРС, у септембру 1992. године, Муслимане у Кључу подвргавала притиску да оду - између осталог и паљењем њихових кућа - војни вештак одбране узвратио је да то није тачно.

Прихватајући да су "недела несумњиво почињена", Кесеровић је то протумачио као "реакцију" на бројне нападе муслиманских и хрватских снага на војску и полицију.

Заступник оптужбе осврнуо се и на чињеницу да је, средином јула 1995. године, командант ВРС Ратко Младић наредио пуковнику Кесеровићу да у околини Сребренице командује потрагом за муслиманским снагама, заосталим у шумама после пада енклаве.

Кесеровић је остао при исказу са суђења Младићу, прошлог месеца, да је, због његовог противљења, то наређење усмено промењено и да је у околини Сребренице, око 17. јула 1995. године, био са искључивим задатком да види како се операција одвија и о томе извести Главни штаб.

Сугеришући да је, током те операције, ВРС у селу Церска стрељала око 150 муслиманских заробљеника, 17. јула 1995. године, тужилац Николс је питао Кесеровића да ли би командант операције био одговоран за тај злочин.

"Да, командант би био одговоран, као и починиоци", одговорио је сведок.

И Караџић и генерал Младић оптужени су за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана, а према оптужници стрељање у Церској почињено је "између 13. и 17. јула".

Тужилац Николс назначио је да постоје докази да се злочин догодио 17. јула.

Суђење Караџићу - оптуженом и за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце припадника мировних снага УН - наставља се у понедељак, 29. јула.