Караџић се у петак изјашњава о кривици

На редовној конференцији за штампу у Хагу, Кавранова је рекла да "нема ничега новог" у вези са новом оптужницом и да "не очекује" да ће новости бити до краја недеље.

Кавранова је сугерисала да ће Караџићу, током поновљеног појављивања пред судијом заказаним за петак, 29. август, бити понуђено да се изјасни о кривици по тачкама старе оптужнице, подигнуте 1995, а измењене 2000. године, која је још на снази.  

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић ће се  29. августа, пред претпретресним судијом Хашког трибунала Јаном Бономијем, изјаснити да ли је крив за геноцид и друге злочине током рата у Босни и Херцеговини за које је оптужен. 

Приликом првог појављивања у Трибуналу 31. јула, Караџић није желео да се изјасни о кривици, напомињући да ће то учинити када добије нову оптужницу коју је тада најавило Хашко тужилаштво.

Иако је прошле седмице промењен претпретресни судија у Караџићевом случају, па је уместо Холанђанина Алфонса Орија именовен Бономи из Велике Британије, поступак неће кренути испочетка, већ ће се наставити, изјавила је портпарол Трибунала Нерма Јелачић.

"Судија Бономи ће позвати Караџића да се изјасни да ли је крив по наводима оптужнице. Уколико некадашњи лидер босанских Срба одбије да се изјасни, судија ће у записнику констатовати да је негирао извршење свих кривичних дела", навела је Јелачић.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц најавио је измену оптузнице против Карадзића којом, према његовим речима, бившем лидеру босанских Срба неће бити на терет стављана нова кривична дела, већ ће постојећа бити прецизирана у складу са судском праксом и у међувремену прикупљеним доказима.

Када најављена, нова оптужница, буде постала правоснажна, Караџићу ће бити остављено 30 дана за проучавање и припрему, а потом ће му поново бити дата могућност да се по њеним наводима изјасни о кривици.

Приликом првог појављивања пред судијом Оријем, 31.јула, Караџић је покушао да покрене питања у вези са својим хапшењем и да објасни зашто се раније није одазвао суђењу у Трибуналу.

Он је тада испричао да је 1996. године склопио договор са америчким мировним изаслаником у бившој Југославији Ричардом Холбруком да неће бити изведен пред Трибунал,  уколико се повуче из политичког и јавног живота.

Бивши председник РС је изнео тврдње о свом незаконитом хапшењу у Београду и да се плаши за своју безбедност.

Караџић је у међувремену у писаној форми предложио Трибуналу да испита детаље око његовог хапшења, да Холбрука и Медлин Олбрајт буду позвани за сведоке на суђењу, а и званично је саопштио да жели да се брани сам.

Трибунал још није одлучио о његовим предлозима, а према речима портпаролке Трибунала рокови за одлуке о таквим предлозима нису прописани.

Бивши председник РС је у новом, у понедељак објављеном поднеску претпретресном судији, затражио од Хашког трибунала да одбаци случај против њега због кршења његових права, онемогућене одбране и могућности "судске ликвидације од представника земаља НАТО".

Караџић је после 12 година скривања под лажним идентитетом ухапшен у Београду 21. јула, а 30. јула је изручен Трибуналу у Хагу.

Оптужница Хашког тужиластва из 2000. године, написана на 27 страна, садржи 11 тачака које терете Караџића за геноцид, злочине против човечности, кршења закона или обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција из 1949. године током рата у БиХ.

Прва оптужница против Караџића и команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, подигнута је у лето 1995. године, а допуњена оптужбом за геноцидом у Сребреници у јесен исте године.

Актуену оптужницу раздвојила је и потписала бивша главна тужитељка Карла Дел Понте у мају 2000. године.

Караџић је Трибуналу у Хагу испоручен 30. јула, после више од 12 година скривања, а његово изјашњавање о кривици по актуелној оптужници заказано је за 29. август.