Радиновић: Караџић без надлежности за напад

На суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, војни вештак одбране Радован Радиновић изјавио је да Караџић, као врховни командант, "није имао директну надлежност" за офанзиву ВРС на Сребреницу, у јулу 1995. године.

"Искључиву надлежност", према Радиновићевим речима, имали су Главни штаб и Дрински корпус ВРС, који је напад изводио, а Караџић је "добијао извештаје", али се није "директно мешао" у операцију, осим што се 9. јула 1995. године "сагласио да се уђе у град".

Караџићеву Директиву 7 из марта 1995. године да ВРС у Сребреници "створи неподношљиве услове потпуне несигурности без икакве наде у даљи опстанак и живот становништва", Радиновић је назвао "најопштијим актом" чији се "највећи део не изврши".

После пада Сребренице, Караџић је наредио успостављање цивилне власти и прописан однос према ратним заробљеницима, изјавио је вештак.

Радиновић је изјавио и да није нашао доказе за оптужбу да је становништво Сребренице било присилно протерано, нити да је Караџић знао за убијање заробљених Муслимана.

Оптужница Караџића, тадашњег председника РС, терети за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима након што је ВРС, 11. јула 1995. године, заузела ту енклаву, као и за присилно премештање жена, деце и стараца.

Блокирање Армије БиХ у Сарајеву "легално и легитимно"

Пензионисани генерал Војске Југославије Радиновић негирао је и оптужбу да је ВРС, под Караџићевом контролом, терорисала становништво Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада.

Радиновић је прецизирао да је у граду било "50.000-70.000" припадника АБиХ, што је била "огромна густина на тако малом простору".

Према експертовим речима, тешко је било разместити толике снаге у граду, а не нарушити принцип заштите цивилних подручја и објеката.

"Циљ Првог корпуса АБиХ био је да контролише цео град, деблокира град" и споји се са снагама на Игману и централној Босни, посведочио је вештак.

Са друге стране, Сарајевско-романијски корпус ВРС је имао циљ да "одржи Први копус АБиХ у блокади", зато што би његовим спајањем са снагама ван града "рат био изгубљен за Србе", рекао је вештак.

Радиновић је оценио да је "блокада снага од СРК ВРС била потпуно легална и легитимна".

Број "статичних легитимних војних циљева" у Сарајеву, експерт одбране проценио је на "2.200", додајући да су легитимни циљеви били и простори којим су се у граду кретале трупе и возила АБиХ.

ВРС "узвраћала на ватру" АБиХ из града и "није било једностране ватре" ради терорисања становништва, тврдио је сведок.

На Караџићево питање да ли је пронашао иједно његово наређење за "агресивно" и "незаконито поступање" према Сарајеву, Радиновић је одговорио негативно.

"Напротив, нашао сам ваше наређење за рестриктивна дејства".

Сви цивилни објекти који су коришћени у војне сврхе били су легитимни војни циљеви, изјавио је Радиновић, сугеришући да су команданти АБиХ били дужни да цивиле уклоне из зоне својих дејстава у Сарајеву.

ВРС спроводила "дефанзивну стратегију"

Караџићев вештак рекао је и да је ВРС, током рата у БиХ, спроводила "дефанзивну стратегију", у циљу одбране територија на којима су Срби били већина.

"Циљ муслиманске стране био је да се очува целовита БиХ, а то није могло без војног пораза друге две стране...По дефиницији, то је офанзивна стратегија", рекао је Радиновић.

Офанзивну стратегију Армије БиХ, Радиновић је назвао "преамбициозном", с обзиром на њену снагу, због чега је стално позивала на страну интервенцију, која се "на крају и десила".

"Ви сте често говорили да циљ ВРС није победа и пораз друге стране, него очување и одбрана своје територије", рекао је Радиновић, додајући да се стратегијом ВРС "не може добити рат, али се може одбранити".

Генерала Радиновића, сутра ће унакрсно испитивати тужиоци.

Бивши лидер босанских Срба оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, са територија на које је вођство на Палама полагало право. Караџић је оптужен и за узимање припадника Унпрофора за таоце, 1995. године.