Грујић о злочинима над муслиманима у Зворнику

Сведок одбране Бранко Грујић на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу, негирао кривицу власти босанских Срба за злочине над муслиманима у Зворнику 1992. године.

Грујић је због због тих злочина у Србији осуђен на казну од шест година затвора, коју је издржао.

Као и ранији Караџићеви сведоци из Зворника, Грујић који је био лидер Српске демократске странке и њеног Кризног штаба у тој општини, за тешка и масовна злодела над муслиманским мештанима оптужио је паравојне снаге из Србије, попут Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана и "жутих оса", над којим локални званичници, како је тврдио, нису имали никакву контролу.

После "деблокаде" Зворника 9. априла 1992. године "Аркан и његов 'мајор Пеја' преузели су контролу", остављајући локалне српске вође "без икакве власти", рекао је Грујић.

"Таоци и жртве" српских паравојски, затим су били "и Срби и муслимани".

Грујић је сведочио да је Караџића о злоделима паравојних формација обавестио јула 1992. године, када је стање у Зворнику постало неиздрживо, и затражио од њега помоћ.

Како каже, Караџић је био "изненађен" и "запањен", али је наложио да специјална полиција разбије паравојске у Зворнику што се убрзо и догодило.

Тужитељка Катрина Густавсон подсетила је сведока у унакрсном испитивању да га је суд у Београду 2010. године прогласио кривим, између осталог што није спречио прогон муслимана и мучење и убиство око 700 муслиманских мушкараца.

Грујић је узвратио да је био "осуђен без иједног доказа", јер је, како каже, "суд по сваку цену хтео" да га осуди.

"То је требало издајничком режиму Бориса Тадића, да хода по Бриселу и по Босни, да се извињава", рекао је сведок.

Тужитељка је сведоку предочила да је, супротно његовој изјави да су хиљаде муслимана својом вољом, јуна 1992. године отишле из зворничког села Козлук, суд у Београду утврдио да су они били протерани, пошто су им српски званичници, укључујући и Грујића, дали кратак рок да оду и обезбедили им превоз.

"То није тачно. Суд је поверовао лажном сведоку", одговорио је Грујић, оставши при исказу да су муслимани сами изразили жељу да оду, а да им је Ражнатовићев "мајор Пеја" као услов поставио само да оду преко Србије, да се касније не би придружили Армији БиХ.

Цитирајући београдску пресуду, заступница оптужбе навела је и да су у прогон муслимана из Козлука и других зворничких села биле умешане и "више власти" босанских Срба, сугеришући да је то сам Караџић.

Караџић се залагао за заштиту несрба

Понављајући да се Караџић залагао за заштиту несрба, Грујић је то негирао. Према његовим речима, Караџић "ниједну реч није проговорио" о исељавању муслимана, а "не дао бог" да је то наредио.

Из ратне бележнице команданта ВРС Ратка Младића, тужитељка је Грујићу цитирала речи које је он изговорио на састанку у Зворнику, 30. јуна 1992. године, у присуству Караџића. Младић је забележио Грујићеве речи да је "спроведена председникова одлука да у Козлук и Дивич населимо нашу децу".

"Никад ове речи нисам изговорио, нити сам поменуо председника Караџића. Младић је или био пијан, или није добро чуо... а волео је да попије", узватио је Грујић.

Цитирајући документе, Густавсон је тврдила и да је Караџић већ у мају 1992. године знао за злочине "жутих оса" и других паравојски, али је сведок и то одбацио, тврдећи да је председник прва сазнања добио од њега тек јула.

Грујић, међутим, није оповргао тврдњу тужитељке да је Ражнатовића, пре напада на град у априлу 1992. године, у околину Зворника довео командир полицијске станице.

Сведок је рекао да је током напада на Зворник "Аркан све одлучивао и командовао" , а да је затим то препустио свом "мајору Пеји".

Потврдио је да су локалне власти, после заузимања Зворника, позвале и сматрале добродошлим све српске добровољце и да их нису питали ко су и одакле су.

Грујић није негирао ни да је он сам, 8. априла 1992. године, пожелео добродошлицу Војину Вучковићу званом Жућа, вођи "Жутих оса", које су касније починиле тешке злочине над муслиманима.

"Нама је била добродошла свака рука и сваки човек... Тачно је да нисам питао ко су и одакле су", рекао је Грујић.

Пошто му је тужитељка предочила документе, сведок је рекао да је тачно и да су локалне власти плаћале "добровољце" укључене у локалну Територијалну одбрану, од којих су, истовремено, страховале.

Истакао је да је то чињено на захтев команданта ТО Марка Павловића, за кога се касније испоставило да се зове Бранко Поповић и да је близак Служби државне безбедности Србије.

Одбрану пред Трибуналом, Караџић ће наставити сутра. Оптужница га терети и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН од 1992. до 1995. године.