Кесеровић: Непотребно страдање Муслимана

У наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, пензионисани генерал Војске Републике Српске Драгомир Кесеровић изјавио је да је, после пада Сребренице у јулу 1995. године, било "непотребног страдања" Муслимана.

"Било је непотребног страдања припадника 28. дивизије Армије БиХ и, можда, цивила који су кренули у тај пробој", рекао је као сведок оптужбе Кесеровић, тадашњи безбедносни официр Главног штаба ВРС, алудирајући на колону од више хиљада муслиманских мушкараца која је из обруча ВРС око Сребренице покушала да се шумом пробије ка Тузли.

На питање тужиоца Питера Меклоског да ли верује да су хиљаде Муслимана "по кратком поступку" погубљене након што их је ВРС заробила, Кесеровић је одговорио да се "не може изјаснити о карактеру страдања", зато што није био сведок "ни затварања, ни страдања" заробљених Муслимана.

"У каквом поступку - кратком или дугом" су Муслимани страдали "не могу сведочити", рекао је Кесеровић.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић (70) оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995. године, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Масовна стрељања, ВРС је, према оптужници и ранијим пресудама Трибунала, починила на више локација око Зворника, где су заробљеници доведени из околине Братунца.

Младићево наређење било "војнички неприхватљиво"

Кесеровић је посведочио да му је 16. јула 1995. године генерал Младић наредио да преузме команду над операцијом "претреса терена" и "гоњења 28. дивизије АБиХ" која је покушавала да се пробије из обруча ВРС око Сребренице у зони одговорности Братуначке бригаде.

Циљ операције био је, како је сведок рекао, "да се ступи у борбу; да дође до уништења и губитака, заробљавања и разоружавања" непријатеља, после чега би се са заробљенима поступало по правилу службе.

"Или у складу са оним што је генерал Младић желео", сугерисао је тужилац Меклоски. Кесеровић је одговорио да не може рећи "шта је желео генерал Младић мимо тога што је наредио. Никакве назнаке изван тог задатка да се настави са блокадом није дао - бар мени".

Младићево наређење, Кесеровић је, међутим, сматрао "војнички неприхватљвим".

Упитан зашто, рекао је да "није био командант ни једне од јединица у операцији", нити је имао командну структуру на терену. Командант Братуначке бригаде, пуковник Видоје Благојевић, "све је то имао уходано на терену".

Сведок је рекао да је, посредством надређеног официра, генерала Здравка Толимира, издејствовао да Младић измени наређење. Уместо да преузме команду над операцијом потраге за муслиманским војницима, Кесеровић је добио задатак да оде у Братунац и "прикупи информације шта се и како ради".

У Братунцу је, како је изјавио, требало да се састане и са обавештајним официром ГСС ВРС Радославом Јанковићем и пренесе му наређење да се са командантом холандског батаљона Унпрофора, пуковником Томом Каремансом договори о евакуацији "плавих шлемова" из Поточара преко Србије.

Кесеровић је рекао и да је од генерала Толимира чуо да је у зони Братунца и Зворника био тадашњи шеф управе за безбедност ГСС ВРС, пуковник Љубиша Беара. Толимир му је пренео и да су тројица пуковника из ГСС ВРС упућена у команду Зворничке бригаде да "виде шта се дешава и помогну команданту бригаде".

Хашки трибунал је генерала Толимира и пуковника Беару неправоснажно осудио на доживотни затвор због сребреничког геноцида.

Пуковник Благојевић осуђен је на 15 година затвора због помагања и подржавања прогона, убистава и присилног премештања сребреничких Муслимана.

Сведочење Кесеровића биће настављено сутра.

Генерал Младић оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95. године.