Сведочење о злочинима у Зворнику

Бивши шеф полицијске станице у Зворнику Маринко Василић потврдио је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да су 1992. године у том граду почињени тешки злочини над муслиманима, али је за то окривио паравојне снаге којима локалне власти нису могле да се супротставе.

Тадашњи председник Републике Српске, Караџић (67) оптужен је за прогон муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ. Према оптужници, више стотина зворничких муслимана било је убијено, мучено, злостављано и незаконито притворено, а хиљаде су присилно премештене.

Сведок Василић рекао је да је, после "ослобађања" града, почетком априла 1992. године, "команду" преузео Жељко Ражнатовић Аркан са својом "гардом", а затим и друге паравојске попут "жутих оса".

Локалне власти биле су, како је рекао, "немоћне да се супротставе анархији и безакоњу паравојних формација", а полиција је била "остављена на милост" паравојски.

Караџић је био "изненађен" када су га, у јулу 1992. године, Василић и председник СО Зворник Брано Грујић на Палама известили о хаосу који у граду изазивају паравојници. Убрзо, Караџић је у Зворник послао специјалну полицијску јединицу, која је припаднике паравојски похапсила, рекао је сведок.

Одговарајући на питања тужитељке Катрине Густавсон, Василић је потврдио да су "ужасни злочини почињени" док је он био командир полицијске станице у Зворнику. Као пример, тужитељка је навела убиства стотине муслимана у селу Дрињача, техничкој школи у Каракају, дому културе у Челопеку и у Гериној кланици.

Василић је одговорио да је покушао да са командом Територијалне одбране покрене истрагу о злочину у Дрињачи, али да они ништа нису учинили.

Иако је пред судом у Београду раније рекао да је за убиства у Каракају, Челопеку и Гериној кланици сазнао одмах пошто су почињена, јер је о томе брујао град, Василић је тврдио да је то "грешка" и да је за те злочине "чуо после пар месеци", када су паравојске похапшене, а не након "дан-два или пет".

"Од тих 10 паравојних формација није се смело слободно ни дисати, а камоли коментарисати", нагласио је сведок, потврђујући да ништа није учињено да се ти злочини истраже.

Како је рекао, "муслимане у Зворнику и није могао убијати нико други до паравојних формација", наглашавајући да је он тражио да се истраге спроведу.

Положај локалног руководства био је, према речима сведока, прави затворенички.

"Ми смо били обични заточеници, затвореници", тврди Василић, који је уз то испричао и да му је вођа "жутих оса" Војин Вучковић Жућа "стављао цев у потиљак", а да га је паравојник звани Топола водио "на стрељање".

Тужитељка Густавсон је, уз предочавање низа докумената, тврдила да сведок "преувеличава" моћ паравојних формација у Зворнику, које су заправо деловале у координацији са локалним властима. Сведока је подсетила да је на београдском процесу изјавио да је Зворник "ослободила" локална ТО "уз помоћ" Ражнатовићеве паравојске.

Василић је, међутим, то негирао, тврдећи да је "Аркан водио ту операцију, а Срби са подручја Каракаја су му асистирали".

Василићеву изјаву да органи РС нису били обавештени о ситуацији у Зворнику, заступница оптужбе је побијала извештајем полицијског официра Драгомира Андана који је, после посете граду у лето 1992. године, обавестио надређене да су паравојске починиле злочине.

Караџић, оптужен и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, у периоду од 1992-1995. године, наставиће одбрану пред Трибуналом следеће недеље.