Обележено две деценије Хашког трибунала

Поводом 20 година од оснивања Трибунала у Хагу председник овог суда Теодор Мерон оценио је да је Трибунал дао "значајан допринос глобалној борби против некажњивости" одговорних за ратне злочине и успостављању "владавине права у бившој Југославији". Серж Брамерц истакао значај политичке подршке и политике условљавања Еу за успех Трибунала.

"Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији се суочавао и суочава се са значајним изазовима. Упркос томе, својим суђењима и жалбеним поступцима, својом судском праксом и помоћи коју је давао националним правосуђима, дао је суштински допринос глобалним напорима у борби против некажњивости; међународном праву и владавини права у бившој Југославији", изјавио је Мерон поводом 20. годишњице постојања суда у Хагу.

Као достигнуће Трибунала, његов председник навео је то што су се с правдом у Хагу суочили сви оптужени, њих 161, "укључујући високе војне и политичке лидере".

"Као први у свету, Трибунал је утро пут за стварање других међународних кривичних судова, укључујући и први стални Међународни кривични суд", назначио је Мерон. 

Трибунал је, према Мероновим речима, помогао и стварање суда за ратне злочине у БиХ, а разменом информација и експертизе помогао је правосуђима широм бивше Југославије да спроведу суђења оптуженима за ратне злочине.

Окончање рада Трибунала, испуњавањем његовог мандата, не значи и "отварање врата некажњивости", будући да ће његове "кључне функције" преузети такозвани резидуални механизам, преко којег ће бити неговано "наслеђе Трибунала и изванредан допринос који је дао међународном кривичном праву и владавини права", нагласио је Мерон.

Брамерц: Политичка подршка важна за Трибунал

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да је Међународни кривични суд за бившу Југославију успео да све оптужене приведе правди, што не само да је обезбедило индивидуалну одговорност за почињене злочине, већ и податке о догађајима који могу бити препрека за евентуалну ревизију историје.

"Видимо наговештаје ревизије у јавним изјавама неких политичара у земљама бивше Југославије, који још увек, чак и данас, величају или негирају ратне злочине - неки иду толико далеко да оповргавају постојање геноцида у Сребреници. Ови коментари дају нам разлога за забринутост и истовремено указују на суштинску улогу међународне правде", приметио је Брамерц.

Навео је да не треба да се заборави да су неки од најважнијих случајева у току пред Трибуналом и да морају да остану фокусирани на рад и позвао међународну заједницу да и даље буде заинтересована и ангажована за рад Суда.

Захвалио се Холандији за суштинску подршку у раду Трибунала током много година и истакао важну улогу земље домаћина Суда "држећи хапшење бегунаца високо на политичкој агенди".

"Политика условљавања држава чланица ЕУ у зависности од пуне сарадње са Хашким трибуналом, показује да међународна правда има веће шансе да превагне када постоји чврста политичка подршка и позитивни подстицаји за сарадњу", рекао је Брамерц.

Додао је да је успех што су обезбедили ефикасно пребацивање на национална тужилаштва у државама на простору бивше Југославије многих предмета ратних злочина који тек треба да буду процесуирани.

О'Брајен: Трибунал је "дао глас жртвама" 

Подсекретарка УН за правне послове Патриша О'Брајен рекла је да је Трибунал израз "новопронађене и озбиљне посвећености међународне заједнице да сви који почине злочине морају бити позвани на одговорност".

Као достигнућа Трибунала, О'Брајен је навела широку судску праксу и успостављање поробљавања, силовања и мучења као ратних злочина који раније нису били кодификовани у међународном праву. Кажњавање злочина против жена "значајан је допринос међународној правди".

Трибунал је "дао глас жртвама" које су, први пут у историји међународног права у судници могле да испричају шта су преживеле и виде починитеље злочина пред лицем правде, рекла је О'Брајен.

Подвукла је да је један од највећих резултата рада Трибунала и то што је утврдио да је у Сребреници у јулу 1995. године почињен геноцид. "То је критична чињеница коју сви Босанци морају признати", како би на томе засновали процес помирења.

О'Брајен је назначила да је Трибунал показао да може бити суђено шефовима држава који су одговорни за ратне злочине и да је "суверенитет као препрека међународној правди - уклоњен" и да ће одговорни "лидери бити кажњавани".

Градоначелник Хага Јозиас ван Артсен подсетио је да је Трибунал на пролеће 1999. године подигао оптужницу због злочина на Косову против тадашњег председника СР Југославије, Слободана Милошевића.

Многи су, према речима Артсена, тадашњег министра спољних послова Холандије, критковали ту одлуку, сматрајући да ће оптужница омести мировни процес.

Оптужница против Милошевића, напротив, довела је до примирја уз посредовање бившег финског председника Мартија Ахтисарија, оценио је градоначелник Хага.

Као заслугу, Ван Артсен је Трибуналу приписао и да је показао да је оправдана "међународна хуманитарна интервенција", сугерисшући да је таква интервенција слична косовској сада потребна и у Сирији.

Први тужилац Трибунала Ричард Голдстон подсетио је на дане покретања рада Трибунала и први процес против босанског Србина Душка Тадића, 1996. године, заједно са тадашњим Тадићевим браниоцем, а садашњим судијом Алфонсом Оријем.

У панел дискусијама о раду Трибунала у протеклих 20 година, говорили су и судије Кармел Ађијус, Огон Квон и Кристоф Флиге, главни тужилац Серж Брамерц и бранилац Новак Лукић.

О достигнућима суда говорила је и генерална секретарка Министарства спољних послова Холандије Рене Џонс-Бос.

Вечерас ће у хашкој градској кући бити отворена изложба посвећена раду Трибунала.

На свечаности обележавања годишњице у седишту суда присуствовао и холандски краљ Виљем Александер.