Галић: Успутне цивилне жртве у Сарајеву

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, бивши командант Сарајевско-романијског корпуса (СРК) Војске Републике Српске Станислав Галић прихватио је пред Хашким трибуналом да је ватра СРК 1992-94. године могла изазвати "успутне цивилне жртве" у Сарајеву.

Док га је унакрсно испитивала заступница оптужбе, генерал Галић је, међутим, тврдио да у то време није имао довољно информација о цивилиним жртвама у Сарајеву, остајући при исказу да је пуцање на цивиле било забрањено и да је његов корпус отварао ватру искључиво на војне циљеве у граду.

Генерала Галића (70) Трибунал је 2006. године правоснажно осудио на доживотни затвор због терорисања становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада 1992-94. године.

Оптужница Караџића (67), тадашњег председника Републике Српске и врховног команданта њене војске, такође терети за терор над цивилима у Сарајеву.

Тужитељка Каролин Еџертон предочила је Галићу низ протеста које му је Унпрофор улагао због минобацачких и снајперских напада у којима су цивили у Сарајеву били убијани и рањавани.

Галић је одговарао да је такве информације проверавао код подређених команди, које су га извештавале да су "узвраћале на ватру" Армије БиХ или да уопште нису пуцале.

Сведок је негирао да су његове снаге спроводиле одмазду над цивилима због напада АБиХ на другим просторима, рекавши да је "ватра била усмерена на изворе ватре" у граду.

Како је рекао, протести "плавих шлемова" нису пружали довољно прецизне информације о инцидентима и да је то било "тешко испитати... шта се све догађа" у граду из којег се његовом корпусу супротстављало "до 45.000" припадника АБиХ.

"Приликом дејстава на војни циљ, рачунали смо да може доћи до успутних цивилних жртава... Могуће је да је било цивилних жртава", дозволио је, међутим, Галић.

Рекавши да је било "доста тачних извештаја да је ватра била прекомерна" са положаја СРК, сведок је тврдио да је због тога покренуо поступак за смењивање двојице подређених официра.

Осврћући се на Галићеву тврдњу да је на Ченгић вили у Сарајеву, где је у јулу 1994. године рањен један 13-годишњи дечак, било јединица АБиХ, заступница оптужбе суочила је сведока са исказом његовог официра Благоја Ковачевића, који је, такође у Караџићеву одбрану, раније посведочио да у тој четврти није било непријатељске војске, нити сукоба.

"Све је ово накнадна памет, ја тада нисам имао те информације. Мени је жао тог момка, то је дете... Понављам, жао ми је сваког страдалог", одговорио је Галић, сугеришући, међутим, да је на Ченгић вили било "командно место" АБиХ и постављајући питање "ко је и одакле гађао".

Снајперисти гађали само војне циљеве

Галићевој тврдњи да СРК није имао снајперских јединица, тужитељка Еџертон супротставила је супротне исказе њему подређених официра, сведока Караџићеве одбране. Остајући при исказу, Галић је рекао да је "могуће" да су појединачни снајперисти окупљани у групе ради посебних задатака.

Сведок је потврдио да су снајперисти СРК били распоређени у високим зградама на Грбавици, попут Металке, али је тврдио да им је задатак било "одбијање напада снајпериста" АБиХ. "Сва дејства била су усмерена на војне циљеве", рекао је Галић, додајући да је таква наређена добијао и давао.

Пошто му је заступница оптужбе предочила податке експерта за демографију да је од снајперске ватре у Сарајеву током две ратне године убијено 253 цивила, а рањено 1.296, он је одговорио да те податке "нико није верификовао".

Оценио је, ипак, да је, по тим подацима, "губитака цивила" у Сарајеву било "много", али се и упитао зашто нико није пребројао колико је цивилних жртава било на српској страни.

Упитан о експлозији гранате која је на сарајевској пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, убила 66, а ранила 75 грађана, Галић је остао при
исказу да његов корпус није испалио пројектил. Погодити пијацу, како је рекао, "само једном гранатом готово је немогуће".

У одговору на извештаје Унпрофора да је СРК "намерно" отварао ватру на пунктове "плавих шлемова", Галић је рекао да "гарантује" да то није тачно, али није одбацио могућност да је пуцано на муслиманске снаге у близини тих пунктова.

Унакрсно испитивање генерала Галића, тужитељка ће завршити сутра.

Оптужница Караџића (67) терети и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.