Галић: Нисам наредио снајперске нападе

Некадашњи заповедник снага босанских Срба око Сарајева Станислав Галић рекао је, на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу, да никада није наредио снајперске нападе на цивиле у том граду.

Док га је испитивао Караџић, који се брани сам, Галић је изјавио да током рата у БиХ није ни знао за већину напада на цивиле у Сарајеву и да је за њих сазнао тек на суђењу у Хагу.

Пензионисаног генерала Галића (70) који је био командант Сарајевско-романијског корпуса (СРК) Војске Републике Српске (ВРС), Трибунал је 2006. правоснажно осудио на доживотни затвор због терорисања становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперски напада, 1992-94. године.

За терорисање цивила у Сарајеву до 1995. године оптужен је и Караџић, тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њене војске.

Током испитивања, Караџић је сведоку наводио инцидент по инцидент из оптужнице - о страдању цивила у Сарајеву од снајперске ватре, питајући Галића да ли је наредио пуцање по цивилном становништву и да ли је о тим нападима добијао извештаје.

"Моје наређење је било да нико нема право да изабере цивила за циљ", одговорио је Галић.

Негирајући да је корпус СРК имао посебну снајперску јединицу, генерал је навео да је задатак појединачних снајпериста био да се супротставе непријатељским снајперистима или да отварају ватру на "важне циљеве", попут официра Армије БиХ.

На питање да ли је 13. децембра 1992. године наредио да се пуца на трогодишњу Анису Питу која је рањена док се играла на кућној тераси у Сарајеву , Галић је одговорио да је "сигурно" да ни он, ни било ко други у његовом корпусу није наредио "да се дејствује на дете". Напоменуо је, међутим, да су положаји Армије БиХ били у близини.

Гађање јединица било легитиман циљ 

Сведок је скоро исти одговор дао и на Караџићева питања о десетак других напада у којима су, како је подвукао, цивили "наводно" били убијени или рањени из снајпера.

Упитан о рањавану две жене у аутобусу пуном путника у Добрињи, 25. маја 1994, Галић је рекао: "Радили су трамваји, аутобуси; могло се шетати, радити у башти... питам се шта смо још требали да радимо и омогућимо... Било је забрањено гађање по превозним средствима, али ако се превозила јединица, то је био легитиман војни циљ". 

Председавајући судија Огон Квон упитао је сведока "да ли, на основу онога што данас зна, искључује могућност да су жртве наведене у оптужници убили српски војници".

"Оно што знам данас... могу рећи да жртве које се спомињу ту, не могу све да побијам да се то није догодило. Садашњи докази показују да је било инцидената који су се догодили, без даљега. Али, у том времену, понављам, ја нисам имао такве доказе... као што имам данас", одговорио је Галић, прецизирајући да је када се њему судило, оспорио 12 од 23 напада на цивиле, неведених у оптужници.

Испитивање генерала Галића, Караџић ће наставити сутра.

Краџић је оптужен и за геноцид у Сребреници, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.