Тужиоци траже поништење пресуде Караџићу

Тужиоци Хашког трибунала затражили су да Апелационо веће Суда поништи првостепену пресуду којом је бивши председник РС Радован Караџић, на половини суђења, ослобођен оптужбе за геноцид над муслиманима и Хрватима у седам општина у БиХ, искључујући Сребреницу.

Насупрот томе, Караџићева одбрана тврдила је да је та пресуда, изречена на половини суђења, била исправна, зато што у општинама геноцида над несрбима није ни било.

Пошто су тужиоци завршили извођење доказа, Расправно веће Хашког трибунала је 28. јуна прошле године ослободило Караџића оптужбе за геноцид над муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник.

Веће које суди Караџићу утврдило је тада да злочини које српске снаге, по изведеним доказима, јесу починиле - укључујући прогон иистребљење - нису били почињени с "геноцидном намером" да се муслимани и Хрвати "униште у потпуности или делимично као етничке групе".

Тужиоци су, током данашње расправе о жалби коју су уложили на ослобађајућу пресуду, тврдили да је она погрешна и да су извели довољно доказа не само о тешким злочинима у општинама, него и да су злодела била последица Караџићеве "геноцидне намере".

Тужилац Алан Тигер нагласио је да доказано да су Караџићеве снаге 1992. починиле злодела која чине геноцид - масовна убиства, наношење тешких физичких и психичких повреда и стварање неподношљивих услова за опстанак целе етничке групе или њених делова.

Наводећи као пример тешке злочине почињене у логорима Омарска и Кератерм, у оквиру прогона скоро целог муслиманског становништва из општине Приједор, Тигер је рекао да је доказано да су "тела 5.000 Муслимана бачена у окно рудника" након чега су српски званичници "разматрали да ли да их самељу или спале".

Као резултат, предратни удео муслимана у укупном становништву од 42 одсто, после рата смањио се на један одсто, прецизирао је заступник оптужбе.

Тужилац Тигер је, као доказ "геноцидне намере" оптуженог, у судници пустио скупштински говор у којем је Караџић у октобру 1991. поручио муслиманским посланицима: "Немојте мислити да нећете одвести БиХ у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако дође до рата".

Геноцида није било на терену у седам општина 

Не оспоравајући да би се неке Караџићеве изјаве могле схватити као израз "геноцидне намере", његов правни саветник Питер Робинсон тврдио је, међутим, да оне нису релеванте зато што геноцида није било на терену, како је утврдило и Првостепено веће.

"Нема доказа да је ико поступио по тим изјавама", рекао је Робинсон, подвлачећи да су српске снаге имале "прилику и средства да униште десетине хиљада несрба, али да то нису учиниле".

Робинсон је назначио и да је вештак Тужилаштва утврдио да је у рату у БиХ страдало два одсто муслиманског становништва. "Ако су Караџић и Младић имали геноцидну намеру, како јој је 98 одсто муслимана измакло", упитао се заступник одбране.

Да геноцида ван Сребренице није било, подсетио је Робинсон, утврдио је и Међународни суд правде у процесу БиХ против Србије, као и сам Трибунал у пресудама Момчилу Крајишнику и другим босанским Србима.

Oбраћајући се судијама, Караџић је рекао да не само да он није крив "него нико није крив за геноцид, јер геноцида није било". Тврдио је да "у хиљадама својих говора и интервјуа" и наређења, тужиоци "не могу да нађу геноцидну намеру".

"Чак и да није тако, на терену нема геноцида... Нема геноцида нигде, а злочина је било, али их је држава гонила и забрањивала", рекао је Караџић.

Позивајући се на налазе вештака Тужилаштва, оптужени је тврдио да је у рату у БиХ страдало процентуално више Срба - 2,8 одсто од укупног броја - него муслимана.

Свој говор у Скупштини БиХ, Караџић је назвао "изузетно антиратним", тврдећи да је "настојао да их одговори од рата". 

Жалбено веће Трибунала накнадно ће донети одлуку да ли ће потврдити или поништити првостепену ослобађајућу пресуду Караџићу по тачки оптужнице за геноцид у седам општина.

Преосталих 10 тачака оптужнице терете Караџића за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.