Сведок: Паравојске из Србије контролисале Брчко

Сведок одбране на суђења Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу, Обрен Марковић, рекао је да су паравојне снаге из Србије искористиле "анархију" у Брчком у пролеће 1992. године и успоставиле контролу над тим градом.

Караџић (67), у то време лидер босанских Срба, оптужен је за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ.

По оптужници, српске снаге су у Брчком злочинима протерале несрпско становништво. Марковић, тадашњи члан српског кризног штаба, негирао је да су муслимански и хрватски цивили били протеривани.

Као и претходни Караџићеви сведоци, за сукобе у Брчком окривио је муслиманске и хрватске паравојске.

Марковић је тврдио да су "криминалци и паравојне формације" из Србије "преузели контролу над централним градским подручјем" услед "анархије" и безвлашћа по избијању рата. Паравојске је у лето 1992. године отерала специјална јединица полиције РС, која је дошла на захтев локалне власти.

Предочивши документе српске стране, тужиоци су, у унакрсном испитивању, тврдили да су паравојске у Брчко дошле на позив кризног штаба и да су сарађивале са ЈНА.

Сведок је одговорио да за то "не зна". Потврдио је да су паравојске "пљачкале народ, обијале станове и отимале возила".

На питање да ли је чуо за злочине у логору Лука, где су муслимани и Хрвати од маја до јула 1992. године "притварани, злостављани, силовани, а многи и убијени", Марковић је одговорио да су они за то чули, али да "нико за то није званично знао".

Рекао је да је чуо да је Рајко Чешић, који је био припадник полиције, чинио злочине у Луци.

Чешића је Трибунал осудио на 18 година затвора пошто је признао да је у Луци убио 10 притвореника.

Марковић је потврдио да су пре рата муслимани били већина становништва Брчког, а после рата је већина била српска. Напоменуо је, међутим, да су муслимани и даље у већини у брчанској општини.

Сведок је прихватио да је Брчко био од стратешке важности за босанске Србе зато што је "у интересу српског народа било да се повежу Крајинa и Србија".

Сведок о раду Војног суда у Бијељини

Бивши судија Војног суда у Бијељини Саво Бојановић сведочио је да је тај суд радио по закону, без утицаја војних и цивилних власти, а сви оптужени су, према речима тог сведока, имали исти третман.

Бојановић је изјавио да је судио и Србима који су починили кривична дела против несрба и да је водио истрагу таквих случајева. Навео је пример убиства двојице заробљеника у Бијељини фебруара 1993. године које су починили припадници Војске РС и силовања две муслиманке за које су била оптужена двојица Срба.

Караџић је у судници приказао више пресуда Војног суда у Бијељини којима су српски починиоци били осуђени, углавном због крађа, на условне казне затвора.

Тужитељка Ен Садерленд сведоку је предочила да је пустио из притвора двојицу Срба, осумњичене за силовање муслиманки, као и за једно убиство.

Бојановић је то потврдио, нагласивши да пуштање из притвора не значи да су осумњичени били и ослобођени одговорности. Упитан да ли је знао да је један починилац осуђен тек 2009. године, а други ослобођен, одговорио је да то није знао.

Осврћући се на убиство муслиманских заробљеника у Бијељини, тужитељка је сугерисала да је Бојановић, као истражни судија, лако могао утврдити идентитет починилаца, али је он потерницу расписао за "непознатим починиоцима" из редова ВРС.

"Не тражи починиоце суд, него органи гоњења. Ми смо расписали потерницу", одговорио је сведок.

Бојановић наглашава да је после увиђаја предмет предао тужилаштву и о злочину обавестио Међународни Црвени крст.

На констатацију заступнице оптужбе да је војни суд у Бијељини судио припадницима ВРС већином због крађа, а ни у једном случају због ратних злочина, Бојановић је узвратио да "суд не покреће поступак, него тужилаштво".

Караџићев нови сведок Миливоје Кићановић ће исказ наставити сутра.

Бивши председник РС оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.