Суд утврдио да Војска РС није била злочиначка

Најважније што је произашло из пресуде Момчилу Перишићу, према мишљењу адвоката Бранислава Тапушковића, бившег пријатеља суда (amicus curiae) на суђењу Слободану Милошевићу, јесте то што је Хашки трибунал утврдио да Војска Републике Српске сама по себи није била злочиначка.

"После ове пресуде, неколико ствари је ту врло битно. Оно што је суд децидно утврдио јесте да Војска Југославије која је настала тек после повлачења Југословенске народне армије са простора бивше Југославије, није имала контролу над Војском Републике Српске па ни контролу над Војском Срба у Хрватској", објаснио је Тапушковић гостујући у Дневнику РТС-а.

Као још један важан принцип који је потврђен у пресуди Перишићу, Тапушковић истиче да помоћ једне армије другој армији у њеним ратним напорима не може бити довољна за кривичну одговорност појединца, ако он није директно суделовао у неким акцијама које су у вези са ратним злочинима.

Тапушковић је истакао да се Југословенска народна армија дефинитивно повукла са простора бивше Југославије од 19. маја 1992. године из Босне и Херцеговине. Пре тога су, како каже Тапушковић, на тим просторима из Југословенске народне армије настале Војска Словеније, Војска Хрватске и Војска Срба у Хрватској, Армија Босне и Херцеговине и Војска Републике Српске.

На питање да прокоментарише да ли је пресуда Перишићу компензација за пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу, Тапушковић је рекао да су за њега много важниија ова три принципа која су дошла до изражаја.

"Слободан Милошевић ниједног јединог дана није оспоравао да је пружена помоћ Војсци Републике Српске у храни и у оружју, као што су и многе друге државе помагале Армију Босне и Херцеговине и Хрвате", истиче Тапушковић.

"У свему томе најбитније је да се на неки начин легализују ратни напори. Први пут је речено да је ту био рат, ако неког помажеш у ратним напорима у којима се догађају ратни злочини, ти за то не можеш да одговараш", објаснио је Тапушковић.

Како је рекао Тапушковић, да је Перишић прихватио неку казну од седам до десет година, колико му је нуђено, и да је сведочио тако да је тврдио да је имао директне утицаје на вршење злочина, то је могло катастрофално да се одрази на много тога другог и никада не бисмо дошли до три принципа која су промовисана кроз пресуду Перишићу.

Тапушковић истиче да би исти случај био и када би таква сведочења која можда и не одговарају стварним чињеницама прихватили људи који су били у вези са активностима Војске Југославије.

"Да је Милошевићу суђење завршено, он би сасвим сигурно давно био оглашен кривим, што не би могло да му се догоди да је суд имао ове принципе од самога почетка, да помоћ у ратним напорима не може да буде довољна за кривичну одговорност", истакао је Тапушковић.