Сведок: Караџић био за независне судове

Оптужени Радован Караџић данас је пред судије међународног суда у Хагу као сведока своје одбране извео бившег председника Врховног војног суда Републике Српске Новака Тодоровића који је изјавио да никада није имао случај да је српски војник, оптужен за озбиљна злодела, пуштен из притвора да се врати у своју јединицу.

У изјави, коју је одбрана у доказе увела у писаном облику, Тодоровић је назначио да је Караџић инсистирао на "независности" и "правичности" војног правосуђа РС. Караџић се, по сведоку, никада није мешао у предмете, нити је интервенисао у нечију корист.

Тодоровић је изјавио и да је био потпуно независан у свом раду и да цивилне и војне власти никада нису покушале да утичу на њега. Сваки предмет, по сведоку, третиран је подједнако и правично, без обзира ко су били починиоци и жртве.

По сећању сведока, једном броју Срба суђено је за озбиљне злочине, укључујући силовање и убиства. Врховни војни суд једном Србину је повећао казне са 12 на 14 година, а групу муслимана је ослободио због непоузданих доказа.

У унакрсном испитивању, тужилац Џулијан Николс предочио је Тодоровићу да је војно правосуђе само један пут покушало да кривично гони српске починиоце због ратног злочина над цивилним муслиманским становништвом.

Предмет против Горана Амиџића и других осумњичених за убиство 80 муслимана из села Велагићи код Кључа, 1. јуна 1992, никада није окончан, а починиоци су у почетној фази истраге пуштени на слободу, рекао је тужилац, предочавајући документе који то потврђују. 

Тодоровић је одговорио да поступак "вероватно" није био окончан зато што су починиоци били "недоступни", додајући да су војни судови у РС почели да функционишу тек почетком 1993. године.

На тужиочево питање "да ли је било законито" то што су осумњичени за злочин били пуштени из војног притвора, по налогу тадашњег команданта Првог корпуса ВРС генерала Момира Талића, Тодоровић је одговорио: "Не, није законито, апсолутно није".

Упитан да ли је то био једини предмет у којем је дело квалификовано као ратни злочин над цивилним становништвом, Караџићев сведок је прво то негирао, а након што га је тужилац позвао да наведе још неки случај, казао је: "Не, не, нисмо имали то". Тодоровић је напоменуо да је било предмета против починилаца убистава и масовних убистава.

"До данас нико није гоњен за злочин у Велагићима", сугерисао је тужилац Николс. "Колико ја знам - није. Није суђено", потврдио је Тодоровић.

У Брчком владало "безакоње"

Караџић, који се брани сам, данас је пред судије извео и сведока Петра Кауриновића, који је до 1993. био полицајац у Брчком. Кауриновић је изјавио да је у априлу 1992. у граду владало "безакоње" у којем су паравојне формације заузеле полицијску станицу и малтретирале полицајце. Такво стање, по сведоку, потрајало је до маја када су припадници ВРС увели полицијски час.

Кауриновић је потврдио да је знао за логор Лука, али је прецизирао да је у њему провео "четири-пет поподнева", након што му је наређено да саслушавањем утврди који од притвореника немају ништа са "оружаном побуном", како би били ослобођени.

У Луци, сведок је, по сопственим речима, постао свестан да се неке особе, међу којима је био и Горан Јелисић, "лажно представљају" као полицајци.

Трибунал у Хагу Јелисића је осудио на 40 година затвора због вишеструких убистава муслимана и Хрвата у логору Лука.

У унакрсном испитивању, тужиоци су сведоку предочавали доказе да су паравојне формације у Брчко дошле на позив кризног штаба Српске демократске странке, али је Кауриновић одговорио да за то не зна.  Своју одбрану пред међународним судом у Хагу, Караџић ће наставити сутра

Бивши председник РС оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. Оптужница Караџића терети и за то што, као врховни заповедник ВРС, није спречио злочине над цивилима и казнио починиоце.