Одбрана тражи ослобађање Станишића

Одбрана бившег начелника Службе државне безбедности Србије Јовице Станишића тражи од судија Трибунала у Хагу да Станишића ослободе оптужби за злочине над несрпским цивилима током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-1995. године.

"Станишић би требало да буде ослобођен свих оптужби и да му буде омогућено да оде као слободан човек, без мрље на свом угледу... и да ужива у миру чијем је стварању допринео", рекао је у завршној речи Станишићев бранилац Вејн Џордаш.

Станишић је, заједно са својим помоћником и првим командантом "црвених беретки" Франком Симатовићем-Френкијем, оптужен за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила.

Та кривична дела у оптужници су квалификована као злочини против човечности и као кршење закона и обичаја ратовања.

Тужилаштво је јуче затражило да Станишић (62) и Симатовић (62) буду проглашени кривима по свим тачкама оптужнице и кажњени доживотним затвором.

Негирајући да су тужиоци доказали Станишићеву кривицу, његов бранилац Џодаш је нагласио да је њихов доказни поступак био "као кућа подигнута на песку, без чврстог темеља". Доказе оптужбе, Станишићев адвокат назвао је "двосмисленим" и "непоузданим".

Одбрана је, као недоказану, одбацила тврдњу тужилаштва да је Станишић био "човек број два" председника Србије Слободана Милошевића и "координатор" Милошевићевог удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрба са делова територија Хрватске и БиХ, који би затим били укључени у уједињену српску државу.

Станишић, као "прагматиста, а не националиста или екстремиста", како је рекао његов бранилац, "никада није веровао у Велику Србију засновану на ширењу територије", али је био свестан и да Југославија не може да се одржи.

"После ерупције на Балкану, Станишићев посао био је да спречи ерупцију у Србији", односно да сузбије "све националистичке екстремисте... међународни сукоб, грађански рат и тероризам", рекао је Џордаш.

Не негирајући да је Станишић, као шеф српске тајне полиције "током ратног стања", био близак и "укључен" у ратна збивања, његов британски адвокат тврдио је да се Станишићева улога сводила на прикупљање обавештајних информација важних за безбедност Србије и напоре за постизање и спровођење мировних планова у Хрватској и БиХ.

У тој улози, Станишић је, по одбрани, одржавао контакте са лидерима Срба у Хрватској и БиХ Миланом Бабићем, Миланом Мартићем, Гораном Хаџићем, Радованом Караџићем и другима. Сви они били су, по тужиоцима, учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Бранилац Џордаш, супротно томе, рекао је да тужиоци нису извели ниједан доказ о Станишићевом учешћу, а камоли о значајном доприносу том подухвату.

По заступнику одбране, "рат није био Станишићев избор, него његова брига". "У времену лудила и етничке мржње, Станишић се издвајао као глас разума", рекао је Џордаш. "Када су лидери марширали у рат, он је посегнуо за међународним партнерима да би га спречио".

Станишић "није могао јавно да критикује политику", за коју је заступник одбране сугерисао да је Милошевићева. Могао је да поднесе оставку, али би тако "ишао линијом мањег отпора".

Одбрана је тврдила и да "СДБ Србије није била створена за рат, нити је Станишић имао ратне вештине".

"Када им је рат одговарао, Милошевић и Караџић посезали су за другим људима од (начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила) Перишића, до (команданта Војске Републике Српске Ратка) Младића, Жељка Ражнатовића-Аркана и Радована Стојчића-Баџе", рекао је Џордаш.

Супротно томе, Станишић је, по Џордашовим речима, деловао када је била потребна "хладна глава" и дипломатска вештина за решавање криза, попут ослобађања припадника Унпрофора које је Војска Републике Српске 1995. узела за таоце.

Негирајући било какву везу Станишића с паравојним формацијама, попут "црвених беретки", Арканових "тигрова" или Шкорпиона, преко којих је, по оптужници, остваривао злочиначки план у Хрватској и БиХ, бранилац Џордаш нагласио је да тужиоци постојање те повезаности нису поткрепили "ниједним Станишићевим наређењем или упутством".

Одбрана је тврдила да су "други", а не шеф СДБ Србије, "били савршено способни" да организују, обуче и у рат упуте "специјалне јединице" које су чиниле злочине.

Тврдњу тужилаштва да су разни службеници СДБ Србије деловали у Хрватској и БиХ за рачун и по упутствима Станишића, бранилац је одбацио као "мешање улоге институције и појединца".

Помињање Станишића у ратним белешкама Ратка Младића, адвокат Џордаш одбацио је као "неспретан Младићев покушај да упетља Станишића". Веродостојност тих белешки Станишићев бранилац оспорио и сугестијом да недостају делови о Сребреници и Сарајеву.

Станишић је, по одбрани, Младића први пут срео тек 1993, а Младићев заменик Манојло Миловановић сведочио је да је, када је први пут видео Станишића, "помислио да је конобар".

У наставку расправе, завршну реч изложиће одбрана другооптуженог Симатовића.

Расправно веће председавајућег Алфонса Орија пресуду ће изрећи накнадно.

Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције Сабља после убиства премијера Зорана ђинђића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви.

Суђење је, после једног неуспешног покушаја, почело јуна 2009, а извођење доказа завршено је 17. септембра 2011. Тужиоци су пред судије извели 62 сведока, а у одбрану оптужених исказ су дала 33 сведока.

Више пута пре и током процеса, Трибунал је оптужене пуштао на привремену слободу.