Доживотни затвор за Станишића и Симатовића?

Тужиоци у Хагу затражили су да Трибунал на доживотни затвор осуди бившег шефа Службе државне безбедности Србије Јовицу Станишића и његовог помоћника Франка Симатовића-Френкија због злочина над несрпским цивилима у Хрватској и БиХ од 1991 до 1995. године.

На крају завршне речи, тужилац Дермот Грум затражио је да Станишић (62) и Симатовић (62) буду проглашени кривим по свим тачкама оптужнице која их терети за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила.

Та кривична дела у оптужници су квалификована као злочини против човечности и као кршење закона и обичаја ратовања.

Тужилац Грум нагласио је да је, због "хиљада жртава које и данас осећају последице", "тешко замислити теже злочине" од оних за које су оптужени Станишић и Симатовић.

У завршној речи тужиоци су тврдили да су током судјења доказали да су Станишић и Симатовић организовали, опремали, обучавали, финансирали и имали контролу над "црвеним береткама" и другим српским паравојним формацијама које су чиниле злочине над Хрватима и муслиманима у САО Крајини, Источној Славонији и БиХ.

Међу тим паравојскама, према оптужби, биле су, поред "црвених беретки", и формације под разним називима: Френкијевци, Јединица за антитерористичко деловање, Јединица за специјалне операције (ЈСО) - биле су Милиција Крајине, Српска добровољачка гарда Жељка Ражнатовића-Аркана и Шкорпиони.

Као доказ да су те формације биле под контролом СДБ Србије, тужиоци су се позвали и на платне спискове.

По речима тужиоца Грума, Станишић и Симатовић су те формације слали да "чине најтеже злочине" да би у Хрватској и БиХ обезбедили територије "лишене Хрвата и Муслимана". Била је то "окрутна кампања етничког чишћења", нагласио је тужилац.

Сви злочини из оптужнице били су, по тужиоцима, почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрба са делова територија Хрватске и БиХ, који би затим били укључени у уједињену српску државу.

Станишић и Симатовић који је командовао "црвеним береткама" на терену у Хрватској и БиХ, дали су "значајан допринос" том злочиначком подухвату, на чијем је челу био тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а у којем су, између осталих, учествовали Радован Караџић, Ратко Младић и Милан Мартић.

Поред масовних злочина над несрбима у Источној Славонији, Книнској крајини, Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју и Санском Мосту, тужиоци су тврдили да су доказали и кривицу оптужених за стрељање шест младића Муслимана из Сребренице, које су 16. јула 1995. извршили припадници Шкорпиона.

Починиоци су злочин снимили, а тај филм је први пут приказан на суђењу Слободану Милошевићу пред Трибуналом 2006. године. Потом су припадници Шкорпиона ухапшени и осуђени у Србији.

Тужилаштво: Шкорпиони под контролом Станишића и Симатовића

По тужиоцима, Шкорпиони су од 1991. били под контролом Станишића и Симатовића који су их користили за "специјалне операције" у Хрватској
и БиХ.

Вођа Шкорпиона Слободан Медић-Боца називао је, према доказима оптужбе, Станишића "шефом".

О упућивању Шкорпиона на трновско ратиште било је одлучено у Симатовићевој канцеларији у Београду, назначили су тужиоци сумирајући доказе.

Шкорпиони су, заједно са "црвеним береткама", по Станишићевом и Симатовићевом налогу, 1995. године у оквиру операције Паук ратовали у Цазинској крајини, у међумуслиманском сукобу, на страни Фикрета
Абдића.

По доказима оптужбе, прве "црвене беретке" су формиране у лето 1991. године у логору за обуку у Голубићу крај Книна, који је формирао Капетан Драган на позив Симатовића и Станишића.

Већ у јулу 1991. та формација починила је злочине над Хрватима у селу Ловинац, спроводећи етничко чишћење, назначили су тужиоци.

У тој акцији, по доказима оптужбе, "црвене беретке" је предводио Симатовић који је касније логоре за обуку формирао широм Хрватске и БиХ, што је и сам потврдио у говору на прослави годишњице ЈСО у Кули 1996, нагласили су тужиоци.

После операција у Книнској крајини и Источној Славонији, "пројетак етничког чишћења несрба" настављен је у БиХ с пролећа 1992. и трајао је до злочина у Трнову и Санском Мосту 1995, нагласио је тужилац Грум.

Ослобађање припадника Унпрофора олакшавајућа околност

Тужилац је као олакшавајућу околност за оптужене прихватио да су они помогли ослобађање више од 300 припадника Унпрофора које су снаге босанских Срба узеле за таоце 1995. године.

Завршне речи сутра ће изложити одбране Станишића и Симатовића. Расправно веће председавајућег Алфонса Орија пресуду ће изрећи накнадно.

Власти Србије су Станишића и Симатовића ухапсиле током операције Сабља после убиства премијера Зорана Дјиндјића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви. После једног неуспешног покушаја, суђење је почело јуна 2009. године, а извођење доказа је завршено 17. септембра 2011. године. Тужиоци су пред
судије извели 62 сведока, а у одбрану оптужених исказ су дала 33
сведока.

Трибунал је оптужене пуштао на привремену слободу више пута пре и током процеса.