Генерал Милошевић: Није било незаконитих дејстава

Сведок одбране Драгомир Милошевић изјавио је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да 1994-95 није наређивао незаконита ватрена дејства по грађанима Сарајева.

"Давање дозволе да било ко незаконито делује, по грађанима Сарајева, ја таква наређења нисам давао", посведочио је пензионисани генерал Војске Републике Српске Милошевић.

Тадашњи председник Републике Српске, Караџић (67) оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.

Бившег команданта Сарајевско-романијског корпуса ВРС, генерала Милошевића (70), Трибунал је 2009. прогласио кривим за злочине над цивилима у Сарајеву и изрекао му казну од 29 година затвора.

На сведочење у Хаг, на позив Караџића, Милошевић је доведен из Естоније где служи казну.
"Важно ми је било да се са СРК скине анатема да непоштено ратујемо", рекао је генерал Милошевић, одговарајући на питања Караџића, који се брани сам. "Измишљено и наметнуто је било да остварујемо дејства која нису била војничка".

Према Милошевићевом сведочењу, муслиманске снаге из Сарајева служиле су се недозвољеним ратним лукавством да би изазвале цивилне жртве и за њих окривиле СРК. Злоупотребљавале су цивилне објекте у граду, укључујући и болнице, за отварања ватре на српске положајем, настојећи да испровоцирају одговор његовог корпуса и име му "нанесе штету".

СРК се, како је Милошевић рекао, "уздржавао... да не дејствујемо где није дозвољено". Милошевић је тврдио да корпус под његовом командом није отварао артиљеријску ватру на циљеве у Сарајеву током примирја почетком фебруара 1994.

Према оптужници против Караџића, 5. фебруара 1994. у минобацачком нападу на сарајевску пијацу Маркале с положаја СРК убијено је 66 грађана, а рањено више од 140 особа. Дан раније, цивили су страдали и у експлозији у насељу Добриња.

Милошевић је изјавио и да је, после експлозије на Маркалама, СРК у потпуности поштовао зону искључења тешког оруђа од 20 километара око Сарајева, насурпот Армији БиХ која је своју тешку артиљерију у граду сакрила од Унпрофора и употребљавала.

На навод оптужнице да је СРК подвргавао Сарајево "неселективној" и "прекомерној" ватри, Милошевић је тврдио да његова јединица за то није имала довољно муниције, него само за прецизно гађање тачно одређених циљева.

Упитан како је знао да је планирани циљ био погођен, сведок је одговорио да се "све знало и све се могло утврдити - да ли је погођен циљ и ако је погођен, онда је елиминисан". 

Напоменуо је да после елиминације циља, ватра није настављана. Пре отварања ватре, Милошевићев корпус је, према његовим речима, осмотрио да ли је циљани простор био "оптерећен цивилима", а "ако јесте - није дејствовано". На непријатељској страни било је да обезбеди да "цивили не буду тамо".

По оптужници против Караџића, граната која је 28. августа 1995. испред Маркала убила 43 особе, а ранила 75 грађана, долетела је с положаја СРК.

Генерал Милошевић је првостепеном пресудом био проглашен кривим за тај злочин, али га је жалбено веће трибунала ослободило те кривице, усвојивши његов алиби да је у време експлозије био у болници у Београду.

Док га је Караџић испитивао, Милошевић није негирао да је СРК испалио модификоване авио-бомбе које су, по оптужници, у неколико инцидената погодиле цивилне објекте у Сарајеву, ранивши седам особа, али је тврдио да су, током велике офанзиве из града, биле гађане команде АБиХ.

Генерал Милошевић сутра ће наставити да одговара на Караџићева питања. Оптужница Караџића терети и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.