Испитати привилегован статус Мишковића

Организација "Транспарентност Србија" оценила је да би за борбу против корупције било веома значајно да се испитају раширене сумње у привилегован статус власника "Делта холдинга" Мирослава Мишковића, али и било ког другог власника крупног капитала код органа власти и скривено финансирање политичких странака.

"У вези са акцијом која је довела до хапшења Мишковића, као и групе директора приватизованих путарских предузећа и њихових пословних сарадника, која је са многих места оцењена као веома значаја у борби против корупције у Србији, скрећемо пажњу јавности да се актуелна кривична пријава, макар према ономе што је специјални тужилац саопштио, не односи на корупцију", наводи се у саопштењу "Транспарентности".

Та кривична пријава се, наводе у "Транспарентности", односи на могуће махинације у пословању тих приватних предузећа ради личног богаћења власника и кршења обавеза из уговора о приватизацији.

С друге стране, додаје се у саопштењу, корупција подразумева и учешће неког из државног апарата у криминалним радњама, било активно или пасивно.

У "Транспарентности" сматрају и да би за борбу против корупције било од великог значаја да се испитају и "јавно изречене тврдње првог потпредседника владе Александра Вучића о људима из власти који су добијали од Мишковића '30 до 50 хиљада евра месечно'".

Из те организације поздрављају појачане активности полиције и тужилаштва на расветљавању случајева у којима се сумња на криминалне радње у приватизацији или након ње.

Како сматрају у тој организацији, ефикасно и темељно испитивање свих сумњи, не само на основу поднетих кривичних пријава, већ и проактивно, на основу јавно доступних информација и познавања образаца криминалног понашања, треба да постане редовна пракса, без обзира на то ко је осумњичен.

То питање не треба да буде само ствар личног ангажовања истакнутих појединаца које је вођено или подстакнуто од стране чланова владе, ЕУ или било кога са стране, наводи се у саопштењу.

"Истраживање и кажњавање корупције и других облика криминала не сме да зависи од 'политичке воље' или подршке за евроинтеграције, већ мора бити засновано на стабилним домаћим институцијама које обављају послове у оквиру своје редовне надлежности, јасно дефинисане Уставом и законима", закључују из "Транспарентности".