Сведок: Сарајеву није ускраћивана струја

У наставку суђења Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу, сведок одбране Вељко Лубура изјавио је данас да током рата у БиХ српска страна није намерно прекидала снабдевање становништва Сарајева струјом.

Оптужница, између осталог, терети Караџића за смишљено ускраћивање воде, гаса и струје градском становништву користио као средство притиска на муслиманско руководство.

Сведок Лубура који је у то време био директор Електродистрибуције Републике Српске, рекао је да му никада нико из политичких и војних руководстава није наредио да прекине снабдевање Сарајева.

"То не бих учинио, чак и да сам добио такве инструкције", нагласио је сведок.

Лубура тврди да је, супротно томе, српска страна настојала да поправи далеководе који су већим делом били на територији под контролом Бошњака, али да су они то спречавали.

Сведок је тврдио да грађани у Сарајеву нису имали струје зато што су муслиманске стране опструирале поправку трафо станице у Вогошћи, желећи да спрече испоруке струје војној фабрици "Претис".

Лубура је сведочио и да је паравојска Јуке Празине 1992. године гранатама гађала трафо-станицу у Блажују, због чега до јануара наредне године струју нису имала насеља на северозападу Сарајева.

"Када је јула 1993. Елетродистрибуција РС успоставила далековод до Црне Горе, понудила је да струју испоручи до центра Сарајева, али "муслимани нису показали никакво интересовање" за то, нити за поправку својих далековода", навео је сведок.

Срби лечени у импровизованој болници

У Караџићеву одбрану сведочио је и сарајевски лекар Милан Пејић који је описао догађаје у болници Кошево где је радио почетком рата у БиХ.

Пејић је тврдио да је од њега априла 1992. тражено да потпише изјаву да је "Караџић ратни злочинац, да му треба узети титулу доктора и забранити му да ради због наводних снајперских напада на цивиле".

Сведок је описао да је радио и у импровизованој болници у фабрици жице где су били лечени цивили рањени снајперима и гранатама, већином Срби, али и Муслимани.

Пошто су маја те године муслиманске "зелене беретке" хтеле да српске здравствене раднике изведу из аутобуса којим су ишли на посао, што је спречио управник болнице - муслиман, сведок је престао да одлази у болницу Кошево, али је наставио да ради у импровизованој клиници.

Пејић је описао и да су на ту клинику преко Унпрофора допремљене боце с кисеоником, од којих је у једној откривен барут, а у другој упаљачи за експлозив.

Сведок Горан Сикираш рекао је да су његово село у околини Вогошће и друга српска насеља у мају 1992. "муслимани почели неселективно да гранатирају" са оближњих положаја, при чему су цивили убијени и рањени.

Војно организовање Срба у Вогошћи, које је уследило, Сикираш је описао као спонтано, док се нису придружили ВРС, по њеном формирању средином маја 1992. године.

Расправно веће није дозволило да Пејић и Сикираш говоре о злочинима над Србима, будући да то није предмет процеса.

Своју одбрану пред Трибуналом, Караџић, који је оптужен и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, од 1992 до 1995. године, наставиће сутра.