Тужилаштво тражи доказе из Хага

Српско Тужилаштво за ратне злочине саопштило је да је затражило од тужилаштва Хашког трибунала материјале и доказе о почињеним ратним злочинима, током и после војно-полицијске акције хрватских оружаних снага "Олуја", који се налазе у предмету против Анте Готовине и осталих.

Осим захтева за достављање документације у наведеном предмету, Тужилаштво је обавестило главног тужиоца Трибунала Сержа Брамерца да је од Транзиционог тима Хашког трибунала затражило и материјале који се односе на ратне злочине, почињене током и после "Олује.

То се, како је наведено у саопштењу, посебно односи на ои локације, за које Тужилаштво за ратне злочине води преткривични поступак.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је пре неколико дана да то Тужилаштво на шест локација - Мали Алан, Двор на Уни, Госпић Кијани поред Грачаца, Петриња и Вргин мост, води предистражне поступке у вези са злочинима над Србима почињеним током и после хрватске војно-полицијске акције "Олуја" 1995. године.

Он је објаснио да Тужилаштво не покреће те истраге, јер је незадовољно ослобађајућом пресудом Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, "већ зато што је морало да сачека правоснажност пресуде у Хагу, пошто тај Суд има предност у покретању поступака у односу на српско Тужилаштво".

Вукчевић је додао да је Тужилаштво прво чекало правоснажност пресуде да би моглио да користи доказе из Хага.

"Саслушавали смо и сведока за акцију 'Бљесак'...али и људе који су дали своје исказе везано за све догађаје. Сад ћемо са Хрватима на основу Меморандума о сарадњи да покушамо да разменимо доказе", рекао је Вукчевић.

Дуг списак злочина и жртава "Олује"

Предмети ратних злочина почињених током и после акције "Олуја" 1995. на којима ради Тужилаштво, по Вукчевићевим речима се односе на место Кијани поред Грачаца, где је убијено 14 српских цивила.

Ту спада и Мали Алан, где је 22.1.1993. на Велебиту рањен, а потом заробљен 21 припадник оружаних снага Републике Српске Крајине, од којих су неки убијени након заробљавања, а један број убијених је измасакриран до смрти.

Предистражне радње се воде и у вези Двора на Уни где је убијено девет хендикепираних цивила 8. августа 1995, у локалној основној школи, наводи Вукчевић.

Ту спада и Госпић у оквиру ког се истражује смрт 13 жртава из тог града, затим две жртве у Општини Доњи Лапац, седам жртава у општини Удбина, 17 у општини Врховине и две у Плитвичким језерима.

Иначе, злочини током и после акције "Олуја" на подручју Госпића били су предмет оптужнице против Готовине и Маркача, "али ниједно од лица која су наведена као убијена или нестала није укључено у ту оптужницу".

Предистражне радње се односе и на Петрињу "где су ексхумирани посмртни остаци 66 особа на гробљу у том месту" као и на Вргин мост преко ког се колона хрватске војске повлачила и који је гађан и гранатиран из пешадијског наоружања.

На питање шта очекује да ће српско Тужилаштво добити од Хрватске, Вукчевић је одговорио да та два тужилаштва већ заједно раде на случају Двора на Уни.

"Ми смо били у Копенхагену и саслушали смо четворицу припадника данског батаљона, који је био на лицу места. То су ваљани докази. Очекујем у духу те добре сарадње да ће они открити извршиоце", истакао је Вукчевић.

Он је рекао да је сврха тога да извршиоци злочина буду приведени правди, али је додао да у случају Готовине и Маркача, које је Хаг правноснажно ослободио оптужби за злочине у Олуји, готово више ништа не може да се уради.

"У односу на Готовину и Маркача ми не можемо готово ништа више да урадимо за њихово евентуално лишавање слободе. Ту може да се покрене поступак ревизије на основу неке нове чињенице за коју се није знало у време суђења, или које није било доступно, попут ових топничких (артиљеријских) дневника", рекао је Вукчевић.