Сведок: Злостављање у Фочи 1992

У наставку суђења Ратку Младићу, оптуженом за геноцид у БиХ, пред Хашким трибуналом, заштићени сведок оптужбе РМ-063 дао је исказ о незаконитом притварању и злостављању Муслимана у Казнено-поправном дому у Фочи 1992. године.

Према оптужници која генерала Младића, тадашњег команданта Војске Републике Српске, терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, Фоча је једна од седам босанских општина у којој је тај прогон имао размере геноцида над несрпским становништвом.

Сведок је изјавио да су га, крајем априла 1992. године, заробиле снаге босанских Срба пошто се из Фоче склонио после напада на град, 6. априла, и десетодневног гранатирања, јавља дописник агенције Бета.

Према сведочењу које је у спис уведено у писаном облику, РМ-063 био је, по заробљавању, издвојен са другим муслиманским мушкарцима за стрељање, али је успео да се врати у групу која је била упућена у фочански затвор.

"У Казнено-поправном дому, сведок је, током неколико наредних месеци, смршао са 85 на 39 килограма. Притвореници су редовно били премлаћивани, мучени, а оне који су одведени, нико никада више није видео", наводи се у сведочењу.

Такође се наводи да су пре него што је сведок био ослобођен у размени заробљеника, српски полицајци сведоку у Калиновику поломили ребра. Док је заступник оптужбе у судници читао сажетак његове изјаве, РМ-063 се расплакао.

Посведочио је, потом, да му није било јасно зашто је био притворен, јер је са Србима лепо живео, радио и дружио се.

"Нема разлога зашто сам толико лежао у затвору. Нити сам имао оружје, нити сам убијао, нити сам палио. Само сам помагао свима. Само зато што сам Муслиман, другог разлога није било", рекао је сведок.

Негирао је да је било ко од притворених које је познавао учествовао у борбама, назначивши да су то претежно били сељаци и радници који нису имали везе са оружјем и нападом.

Док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић, РМ-063 је рекао да су српске снаге гранатирале Фочу, иако су у граду и даље живели и Срби и Муслимани и Хрвати.

На питања о постојању наоружаних муслиманских формација у граду, РМ-063 одговорао је да о томе не зна ништа.

Сведок није умео да одговори ни на сугестију адвоката Лукића да је кризни штаб Српске демократске странке у Фочи одлучивао о томе ко ће од заробљених Муслимана бити ослобођен из затвора

Упитан ко је, по њему, о томе одлучивао, сведок је рекао да је чуо да је за све логоре био одговоран Момо Мандић, који је био министар правде РС. У самом КП дому о пуштању је одлучивао Саво Тодовић, помоћник управника Милорада Крнојелца, рекао је сведок.

Због злочина у КП дому, Хашки трибунал је Крнојелца 2003. осудио на 15 година затвора, а он је 2009. године пуштен на слободу. Суд БиХ је Тодовића осудио на затворску казну од 12 и по година.

У додатном испитивању, тужилац Руперт Елдеркин питао је сведока да ли су Муслимани били сигурни у Фочи након што су били ослобођени из затвора.

"Не, онима који су раније били пуштени дошли би у куће други четници и побили их на лицу места. Драже ми је било остати у КП дому и кад ме је пописао Црвени крст, осећао сам се сигурније", одговорио је сведок.

Суђење генералу Младићу биће настављено сутра. Бивши командант ВРС оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање плавих шлемова УН-а за таоце, између 1992. и 1995. године.