Европа различито о пресуди Трибунала

Медији у земљама средње Европе опширно извештавају како је одјекнула на западном Балкану одлука Хашког трибунала да ослободи хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, али коментаре су препустили аналитичарима опречних мишљења.

Пољски дневник Газета виборча у викенд издању преноси оцену политиколога Клауса Бахмана да су сада потпуно ућуткани у Хрватској интелектуалци и људи који су позивали да се земља обрачуна са својим ратним злочинима.

"То је апсолутна катастрофа. У Хрватској су од самог почетка медијски мејнстрим, владе и јавно мњење интерпретирали рат 1995. године као праведан, без било каквих злочина. То је званична верзија", казао је пољски професор.

Пресуда Хашког трибунала би по његовој оцени морала бити потпуно другачија да је званични Загреб у оквиру сарадње с Хашким трибуналом предао све доказе.

"Холандија која је блокирала приступање Европској унији хтела је да изнуди од Хрватске доказе. Под притиском осталих земаља попустила је, а Хрватска никада није предала те доказе. Читајући пресуду, стиче се утисак да би била другачија да је тих доказа било", рекао је Бахман.

Докази се по његовим речима односе на војна дејства у четири места у Крајини и реч је о записима конкретних наређења из тих војних дејстава.

"Настојим да не критикујем судове. Међутим, та одлука је пре протокол размоимоилажења него пресуда", рекао је Бахман. 

У чешким медијима који су такође пренели извештаје светских агенција, а прате и реакције у Хрватској и Србији, аналитичари се не слажу у оцени да ли је пресуда политичка или судска.

Публициста Мартин Језек за чешку телевизију означио је ослобађајућу пресуду за хрватске генерале као политичку одлуку да се очисти Хрватска пред улазак у ЕУ.

Он је, међутим, нагласио да је и тако изненађујућа пошто се и политички могло пре очекивати да ће казна затвора бити смањена на време које су у њему генерали већ провели.

За чешки радио публициста Франтишек Моука, који је у време Олује боравио у Хрватској, изјавио је да су за етничке чистке Срба којих је несумњиво било одговорни појединци, војници.

"Многи нижи команданти хрватске армије кажњени су за поједине ексцесе. Неки су отпуштени из армије. Генерал Готовина је као командант операције 'Олуја' издао наређење да се штити цивилно становништво. Није могао да стоји иза сваког војника и да надгледа да ли поступа како треба", рекао је Моука.

Чешка новинска агенција ЧТК уз извештаје подсећа да хрватски генерали нису једини које је Хашки трибунал ослободио и да је међу ослобођенима и некадашњи председник Србије Милан Милутиновић, којем тужилац није доказао умешаност у злочине на Косову 1998. и 1999. године.