Не зна се ко је пуцао на Маркале

Тројица официра из Канаде, бивших припадника Унпрофора, посведочила су данас на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да у зиму 1994. није могло бити утврђено ко је испалио минобацачку гранату која је на пијаци Маркале у Сарајеву убила и ранила око 200 грађана.

Према оптужници која тадашњег председника Републике Српске, између осталог, терети за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима, граната је на Маркале била испаљена са положаја Војске РС изнад града. У првој експлозији на Маркалама, 5. фебруара 1994. године погинуло је 66, а рањено 140 грађана.

Пензионисани канадски пуковник Стивен Жудри, мајор Џон Расел и генерал Мајкл Готје изјавили су, сведочећи у Караџићеву одбрану, да истраге које је спровео Унпрофор и у којима су они учествовали, нису могле утврдити тачан положај са којег је граната на Маркале била испаљена, нити која је страна за то била одговорна.

Расел који је на Маркалама истраживао на дан експлозије, сугерисао је да је граната могла бити испаљена са положаја Армије БиХ у близини, због великог угла под којим је пала на пијацу.

"То је било мој лични осећај, оно у што сам ја веровао, али у мом извештају ја нисам могао да као починиоца означим једну или другу страну, већ само да наведем минималну и максималну удаљеност са које је граната могла долетети, а она се протезала са обе стране фронта", истакао је Расел.

Расел је рекао да је утврдио да је пројектил долетео из правца исток-североисток, са удаљености између 300 и 5.500 метара.

Пропусти у истрази

Према његовим речима, до истог резултата, дошао је и Готје који је истрагу на Маркалама спровео шест дана после експлозије, 11. фебруара 1994.

Сведок Жудри, који је у критично време у Загребу проучио резултате свих Унпрофорових истрага, иако сам није био на Маркалама, указао је да због више пропуста у истрази попут уклањања остатка гранате из кратера, ни угао пада, ни правац долета пројектила нису могли бити поуздано утврђени.

Према Жудријевим речима, и резултати мањкавих истрага Унпрофора показивали су да је граната могла долетети са територије коју је већим делом контролисала муслиманска страна.

"Ако су Маркале биле намеравани циљ, било их је немогуће погодити једном једином гранатом", без претходних минобацачких дејстава тог дана, посведочио је Жудри. "Најефикаснији начин да се пијаца погоди био би да граната ручно лансира са крова оближње зграде", додао је Жудри.

У унакрсном испитивању, тужиоци су настојали да оспоре стручност сведока Расела и Жудрија. Расел је потврдио да је пре истраге на Маркалама имао мало искуства у анализирању кратера од експлозија.

Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер, Жудри је потврдио да није учествовао у истрази на самим Маркалама, ни испитивао физичке доказе, нити је разговарао са сведоцима. Прихватио је и да нема основе да оспорава исказе очевидаца.

Тужилац је сведоку предочио и исказе других официра Унпрофора да је стабилизатор гранате, након што је уклоњен из кратера, био враћен како би био утврђен угао и правац долета, али је сведок остао при исказу да то није било исправно.

Тигер је предочио и да је сведокова тврдња да је већи део територије са које је граната могла долетети био под контролом Армије БиХ заснована на непотпуним подацима.

На позив тужиоца да опише како би се граната могла бацити са крова зграде, Жудри је рекао да је то могла учинити једна или две особе. Сведок је проценио и да је тежина гранате око 60 килограма, насупрот Тигеру који је, на основу таблица, казао да је пројектил тежак око 12 килограма.

"По вашој изјави, особе које би бациле гранату морале би затим да сиђу међу мртве и умируће и убаце стабилизатор гранате у кратер под углом који би показивао да је граната пролетела поред зграде", питао је тужилац, на шта је сведок одговорио потврдно.

Сведок Готје потврдио је током унакрсног испитивања да по његовим сазнањима, није било сталних минобацачких положаја Армије БиХ у зони из које је било могуће испалити гранату на Маркале.

Суђење Караџићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце припадника Унпрофора, 1992-95, биће настављено сутра.