Сведок: Маркале могла да гађа и Армија БиХ

Други сведок одбране Пол Конвеј изјавио је данас на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да је крајем 1995. у околини Сарајева открио минобацачки положај Армије БиХ с којег је тог лета, по наводима одбране, могла бити испаљена граната на сарајевску пијацу Маркале.

Тадашњи председник Републике Српске оптужен је за гранатирање пијаце Маркале у којем су, 28. августа 1995, биле убијене 43 особе, а рањено 75 грађана. По оптужници, граната је на пијацу била испаљена са положаја Војске Републике Српске, у оквиру кампање артиљеријских и снајперских напада којим је 1992-95. ВРС терорисала становништво Сарајева.

Ирски официр Конвеј у то време био је војни посматрач УН на пункту јужно од Сарајева, између положаја Армије БиХ и ВРС. Сведок је изјавио да је 28. августа 1995. око 11 сати преподне са тог пункта "чуо неколико пригушених експлозија" и да је недуго затим угледао дим који се вије изнад Маркала и "уверио се да је погођено " градско подручје.

"Нисам могао да утврдим одакле је ватра дошла", назначио је Конвеј.

У децембру те године, Конвеј је, како је рекао, открио минобацачки положај Армије БиХ јужно од Сарајева, на којем су била најмање четири минобацача окренута ка граду. Тај положај био је удаљен око три километра од пијаце Маркале, прецизирао је сведок.

На питање Караџића, који се брани сам, да ли је Унпрофор раније могао открити тај положај, сведок је одговорио: "Није било могуће да се иде тамо - на обе стране пута до тог положаја били су контролни пунктови. Никада раније нам није било дозвољено да идемо тамо".

У сажетку Конвејовог исказа, који је прочитао у судници, Караџић је рекао и да је сведок потврдио да је тај положај минобацача Армије БиХ био "у правцу из којег је граната наводно долетела", по налазима Унпрофора.

Упитан од оптуженог да ли је посматрачки положај на којем је био тог јутра или било ког другог дана прелетела минобацачка граната са српских положаја на југу, сведок је рекао да "никада није видео минобацачку ватру", а ни његове колеге, колико зна.

Током унакрсног испитивања, тужитељка Киберли Вест сугерисала је сведоку да он, насупрот Караџићевој тврдњи, никада није изјавио да је минобацачки положај АБиХ који је видео јужно од Сарајева био "у правцу из којег је граната наводно долетела" на Маркале.

"Ја нисам изнео никакву оптужбу", одговорио је Конвеј. Он је, пошто га је тужитељка позвала, на мапи уцртао два правца из којег је, по истрагама Унпрофора, граната на Маркале могла долетети, а минобацачки положај АБиХ остао је ван њих.

Осврћући се на сведокову изјаву да је чуо "пригушене експлозије" из правца Маркала, тужитељка Вест сугерисала је да звук испаљивања гранате од 120 милиметара није "пригушен" и да би га Конвеј морао чути да је ватра била отворена са оближњих положаја АБиХ.

"Није пригушен", потврдио је пензионисани ирски официр. Конвеј је, на питање Вестове, потврдио и да је на посматрачком пункту провео релативно кратко време, прихватајући да можда и због тога није могао регистровати минобацачку ватру са положаја ВРС.

Суђење Караџићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95, биће настављено у петак.