Почело суђење "береткама"

Припадници Јединице за специјалне операције, на почетку суђења за оружану побуну у новембру 2001. године, изјаснили су се о кривици. Бивши командант јединице Милорад Улемек Легија, одбио да се изјасни, рекавши да је процес "фарса усмерена против лидера ДСС-а Војислава Коштунице".

"Не желим да се изјашњавам о било чему, кратко је рекао Улемек на питање председника судског већа судије Владимира Вучинића да ли признаје кривицу.

Судија Вучинић рекао је да он има право да се не изјашњава, односно да се брани ћутањем.

Улемек ни у фази истраге није желео да износи одбрану, а исто се очекује и у току суђења, јер, како је новинарима рекао његов бранилац Слободан Миливојевић, он неће комуницирати са судом док му се не обезбеде адекватни услови у затвору за припрему одбране.

Улемеков тадашњи заменик Душан Маричић рекао је да не признаје кривицу, док је Звездан Јовановић рекао да ће се о кривици изјаснити накнадно.

Оптужени Веселин Лечић рекао је да не разуме оптужницу, односно како је излазак ЈСО на улицу могао да угрози Владу и уставни поредак земље и додао да није извршио никакво кривично дело.

Оптужени Мића Петраковић рекао је да је оптужницу разумео језички и семантички, наводећи да је логички за њега загонетка.

"Не признајем ниједно кривично дело јер су све измишљотине и фантазије. Нисам крив, рекао је Петраковић.

Драгослав Крсмановић изјаснио се да није крив и да није извршио ниједно кривично дело, као и Драгиша Радић и Владимир Потић.

Улемек: Суђење је фарса

У току данашњег суђења Улемек је истакао да је процес "обична фарса усмерена против лидера ДСС-а Војислава Коштунице".

Подсећајући судско веће да је тужилаштво покренуло процес по кривичној пријави сестре и мајке убијеног премијера Зорана Ђинђића, коју је тужилаштву поднео адвокат Срђа Поповић, Улемек је указао да је пријава имала сасвим другу мету – лидера ДСС-а Војислава Коштуницу.

"Међутим, када је тужиоца Коштуница откачио и рекао: 'Важи, причаћемо, дођи јуче', тужилац се нашао у небраном грожђу. Сада овај предмет треба да послужи не би ли се тужилаштво извукло из небраног грожђа", сматра Улемек.

Кривична пријава коју је Поповић поднео у име и мајке и сестре покојног премијера, доводила је у везу тадашњег председника СРЈ Војислава Коштуницу и начелника ВБА Ацу Томића у везу са побуном ЈСО, а која је, према њиховом мишљењу, била увертира у каснији атентант на премијера.

Раније је председник Вишег суда у Београду Драгољуб Албијанић одбио као неоснован захтев за изузеће судског већа, који је јутрос поднео бранилац првооптуженог Милорада Улемека, адвокат Слободан Миливојевић.

Он је изузеће тражио због одбијања његовог ранијег предлога да му се омогући неометан разговор са брањеником у специјалном затвору у Пожаревцу, где Улемек издржава вишедеценијску казну, а у коме се спроводе посебне мере безбедности и надзора.

Изјашњавајући се о личним подацима, Улемек је казао да је пензионер, али да пензију преусмерава у Фонд за децу погинулих радника МУП-а.

Председник судског већа Владимир Вучинић прочитао је имена оних који ће бити позвани за сведоке, међу којима су Душан Михајловић, Чедомир Јовановић, Драган Веселинов, Љубиша Буха и други.

Суђење је и јуче било одложено за данас јер су адвокати одбране тражили изузеће поступајућег тужиоца и специјалног тужиоца Миљка Радисављевића.

У наставку суђења оптужени би требало да детаљно изложе своје одбране што, како су рекли, неће учинити ни Улемек ни Јовановић.

Садржај оптужнице

Оптуженима се ставља на терет извршење кривичног дела оружане побуне из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

Доказима прикупљеним у току истраге потврђено је да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказао послужност команди, повукао своје припаднике у центар у Кули, прекинуо комуникације с командом и у више наврата одбио захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића да прекине побуну.

У исто време, оперативни део "црвених беретки" борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Побуна припадника ЈСО практично је почела 8. новембра 2001. године, односно непосредно после хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.