Одложено суђење "береткама"

Пред Специјалним судом у Београду требало је да почне суђење осморици припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО) због оружане побуне у новембру 2001. године, али је почетак одложен до сутра јер је одбрана затражила изузеће тужиоца за организовани криминал Миљка Радисављевића и његовог заменика Димитрија Попића, који поступа у том предмету. О захтеву за изузеће треба да одлучи републички тужилац Загорка Доловац, а одлука се очекује сутра, до почетка суђења које је заказано за 10 сати.

Бранилац оптужених припадника ЈСО, Владимира Потића и Мише Петраковића, адвокат Градимир Налић затражио је изузеће Попића и Радисављевића, тврдећи да се његови брањеници доводе у везу са убиством премијера, иако немају никакве везе са тим догађајем.

И остали браниоци оптужених сагласили су се са предлогом, махом оптужујући тужилаштво да преко медија врши притисак на суд и обмањује јавност формулацијама да се "побуна сматра увертиром у атентат на премијера Зорана Ђинђића" годину и по дана касније.

Пре захтева за изузеће, председник Судског већа судија Владимир Вучић упозорио је све учеснике да се током поступка пристојно понашају и поштују углед суда и констатовао да суђење може да почне.

Међутим, бранилац Милорада Улемека, адвокат Слободан Миливојевић, сматра да нису испуњене процесне претпоставке по Законику о кривичном поступку, јер је угрожено Улемеково право на одбрану.

Миливојевић је новинарима испред Специјалног суда рекао да Улемек неће комуницирати са судом све док му се не обезбеди право на одбрану.

Тврди да му затворске власти у специјалном затвору у Пожаревцу, где Улемек издржава казну затвора од 40 година, не дозвољавају неометан разговор с брањеником.

"Због тога смо поднели уставну жалбу Уставном суду. Затворске власти забраниле су разговор и ометају одбрану, они сматрају да су изнад закона", рекао је Миливојевић.

Упитан да ли је Улемек довољно ментално јак да евентуално буде лидер побуне у пожаревачком затвору "Забела", Миливојевић је одбацио све такве наводе у медијима. 

"Он није учинио ништа ни овде (у Београду) за неколико година колико је био у Централном затвору", додао је Улемеков бранилац. 

Оптужени Звездан Јовановић, који је осуђен као непосредни извршилац убиства премијера Ђинђића на 40 година затвора, такође се пожалио да му је камера изнад кревета у ћелији специјалног затвора у Пожаревцу и све време снима, па није у могућности да припрема своју одбрану.

До сутра би требало да буде позната одлука о изузећу тужилаца, али је питање да ли ће суђење бити настављено јер су адвокат Милорада Улемека и оптужени Звездан Јовановић затражили да им се омогући да се адекватно припреме за изношење одбране.

Убиство премијера је политички чин, оцењује Божо Прелевић, адвокат једног од оптужених. Каже да још нису откривени наредбодавци и подстрекачи тог злочина.

"Не верујем да тужиластво не би оптужило да је имало доказа, а пазите овде је усмерено само ка једној политичкој опцији а та политичка опција је ДСС и Војислав Коштуница они ни једну другу политичку опцију нису истраживали. ЈСО и земунски клан је имао најбољу везу само са једним делом политичара тада у власти", рекао је Божо Прелевић адвокат Веселина Лечића.

Тужилаштво је раније одбацило кривичну пријаву против бившег председник СРЈ Војислава Коштунице и начелника Војне безбедности Аце Томића.

Осморица на оптуженичкој клупи 

На оптуженичкој клупи су некадашњи комадант те јединице Милорад Улемек и припадници Звездан Јовановић, Душан Маричић, Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Потић.

Улемек, Јовановић и Маричић доведени су на суђење из специјалног затвора у Пожаревцу у коме служе максималне казне затвора због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Ђинђића, док су остали оптужени приведени из Окружног затвора у Београду.

Оптуженима се ставља на терет извршење кривичног дела оружане побуне из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

Доказима прикупљеним у току истраге потврђено је да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказао послужност команди, повукао своје припаднике у центар у Кули, прекинуо комуникације с командом и у више наврата одбио захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића да прекине побуну.

У исто време, оперативни део "црвених беретки" борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Побуна припадника ЈСО практично је почела 8. новембра 2001. године, односно непосредно после хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.