Суђење Горану Кнежевићу

На суђењу министру пољопривреде и шумарства Горану Кнежевићу, оптуженом да је као председник општине Зрењанин малверзацијама са грађевинским земљиштем оштетио општински буџет за 150 милиона динара, сведочила је бивша државна секретарка за дигиталну агенду Јасна Матић.

Кнежевић је био "градоначелник за пример", када је у питању сарадња са инвеститорима, рекла је Матићева сведочећи у Специјалном суду у Београду о државној стратегији привлачења страних инвеститора у периоду од 2006. до 2008, када је била директорка Агенције за страна улагања.

Она је навела да не зна да ли је било случајева давања мита општинским властима у том граду приликом закупа грађевинског земљишта, за шта су оптужени, поред осталог, Кнежевић и његови сарадници.

"Зрењанин је био ретко сигурна дестинација где смо могли да 'посадимо' страног инвеститора и да будемо сигурни да ће све законске процедуре бити испоштоване. У односу на просек Србије ту је било највише инвестиција. Кнежевић је спадао у категорију градоначелника који нас не би брукао пред инвеститорима и за ког смо били сигурни да ће испоштовати све што је договрено са инвеститором", рекла је Матићева, која је саслушана као сведок Кнежевићеве одбране.

Председница судског већа Маја Ковачевић предочила је Матићевој да је Кнежевић оптужен да је инвеститорима давао грађевинско земљиште у Зрењанину у закуп без јавног надметања, непосредном погодбом, као и да је у својој одбрани навео да је само спроводио државну политику на локалном нивоу.

Матићева је на то указала да су интереси државе и инвеститора били и да цена буде повољна, али да се земљиште да у закуп у складу са законом, наводећи да "код нас и није баш било туче инвеститора око земљишта".

Она је, такође, посведочила да је 2006. донета Уредба према којој је држава давала подстицај инвеститору тако да општина треба да да неки попуст инвеститору на цену закупа, а процедура је морала да буде у складу са законом.

"Улога Агенције је била да инвеститоре доведемо у контакт са општином", рекла је Матићева, која је у претходној влади била министарка за телекомуникације.

Кнежевић се не позива на имунитет

Кнежевић је данас на суђење дошао први пут откако је летос постао министар, као кадар Српске напредне странке. Кнежевић је рекао да се понаша као и док није имао никакву функцију, и да му не пада на памет да се позива на имунитет.

Кнежевић је, у паузи суђења у Специјалном суду, изјавио да му је у интересу да се суђење што пре заврши и да ће као и до сада доприносити да се утврди истина.

Горан Кнежевић је истакао да су и данашњи сведоци, међу којима је била и државна секретарка за дигиталну агенду Јасна Матић, као и свих 120 до сада саслушаних, говорили истину, односно потврђивали његову одбрану.

"Не могу да кажем да је она сведочила у моју корист већ је само причала истину, односно потврдила је све оно што сам до сада говорио - да сам, спроводио државну политику на локалном нивоу", рекао је Кнежевић.

Кнежевић је ухапшен 1. октобра 2008. године под сумњом да је "организатор грађевинске мафије". У притвору је провео 13 месеци, после чега је пуштен да се брани са слободе, а у јануару 2010. године се придружио напредњацима, пошто је претходно био члан Демократске странке.

Кнежевићу и његовим сарадницима суди се због оптужби да су малверзацијама са грађевинским земљиштем у Зрењанину од 2006. до 2008. године оштетили буџет општине за најмање 150 милиона динара.

У оптужници је означен као организатор групе од 22 окривљена, у јавности познатој као "грађевинска мафија". На терет им се стављају кривична дела злочиначко удруживање, злоупотреба службеног положаја, примање мита и давање мита.

Кнежевић је, поред осталог, оптужен и због давања грађевинског земљишта у закуп по ценама нижим од тржишних. Он је на почетку суђења одбацио све наводе оптужнице, тврдећи да је процес против њега политички и монтиран и да му је хапшење наместио председник владе Војводине Бојан Пајтић.

Припадници те групе су кривична дела извршили на положајима градоначелника, начелника одељења, директора јавних предузећа, тако што су на незаконит начин давали у закуп неизграђено грађевинско земљиште у Зрењанину чији је власник Република Србија, а корисник Општина Зрењанин, наводи се у оптужници.