Младић тражи одлагање суђења

Суђење Ратку Младићу могло би да, уколико буде прихваћен захтев одбране, буде одложено за октобар. Младићева одбрана затражила је од претресног већа да суђење не почне крајем марта, како је најављено, него у октобру, како би могла да обави све припреме за процес.

Младићев бранилац Бранко Лукић рекао је судији Алфонсу Орију да би за одбрану било "немогуће" да се припреми за суђење "пре краја октобра", имајући у виду обим предмета и "стотине хиљада страница" докумената.

"Почетак суђења пре октобра био би неправичан за одбрану и генерала Младића", нагласио је Лукић.

Тужилац Дермот Грум рекао је да одлуку о почетку суђења оставља судијама. Грум је прецизирао да ће, као и у процесу против Радована Караџића, тужилаштво доказни поступак против Младића водити по хронолошком реду и да ће прво изводити доказе о злочинима у Сарајеву, а на крају о геноциду у Сребреници.

Судија Ори, који је у децембру наговестио да ће суђење почети 27. марта, одговорио је да ће захтев одбране узети у обзир претресно веће.

Оптужени Младић слушао је расправу посвећену правним детаљима припрема за процес, а када је добио реч судији се обратио са "друже Ори" и рекао да "очекује фер суђење", али да му се чини да се процес одвија по изреци "кадија те тужи-кадија ти суди".

У неповезаном говору, затим је рекао да је "од 1918. године техника напредовала", да "на екрану испред себе разуме бројке, али не и језик", да је "успорен из здравствених разлога" и да му "треба времена да схвати шта је преводилац рекао".

"Ја сам тешко болестан и мени не функционише десна страна тела због шлога који сам доживео 18. августа 2008. Не жалим се, нисте ми ви криви - да ли је Божја воља или вијетнамски синдром, тада сам имао тешко бреме, као и сада... То кажем због мог народа и земље која је још у оковима и притискају је са свих страна", рекао је Младић.

Младић је поново протестовао зато што му при транспорту у суд из притвор стављају лисице - "што није у складу са Женевским конвенцијама" и зато што му није дозвољено да у судници носи капу, "а вентилатори дувају".

Поновио је и да му Трибунал не дозвољава да комплетира тим за одбрану "угледним професором и официром из Русије зато што су Руси". "Зато сам прошли пут у судницу дошао с руском капом", објаснио је Младић.

Судија Ори је потом прекинуо Младића и упутио га да све примедбе на примерен начин упути преко свог браниоца. 

Када је поново добио реч, Младић је желео да говори о његовим ратним бележницама, које су приликом претреса његовог стана заплениле власти Србије и предале Трибуналу, али му судија Ори то није дозволио, рекавши да за то "није ни време, ни место" и да ће за то оптужени имати довољно времана током процеса.

Младић као Гаврило Принцип

Оптужени је затим почео да говори да се "1918. десио један српски витез Гаврило и својом крвљу у једном казамату у Терезин-Пољу...", а судија га је опет прекинуо. Младић је, упркос томе, наставио да је "Гаврило Принцип дао свој живот за свој народ, као и ја, који је у блокади", после чега му је судија Ори искључио микрофон.

Судија Ори је заседање окончано упозорењем да ће "уколико Младић настави да га прекида, па макар и на крају статусне конференције, идући пут оптуженог избацити из суднице".

Следећу расправу о стању у поступку против генерала Младића, судија Ори је заказао за 23. фебруар. 

Бивши командант Војске Републике Српске је у 11 тачака оптужен за геноцид, злочине против човечности над несрбима и кршења закона и обичаја рата током сукоба у БиХ 1992-95. године.

Младић је у јуну и јулу два пута одбио да се изјасни о кривици о тачкама оптужнице, после чега је судија Ори, по правилима Трибунала, у спис увео да се он не осећа кривим.

У првом појављивању пред судијом, 3. јуна,Младић је оптужбе назвао "монструозним" и "гнусним",

Прву оптужницу против Младића због геноцида над 7.000 Муслимана у Сребреници, Трибунал је подигао 25. јула 1995, али он је остао бегунац до маја 2011. године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Трибуналу је изручен 31. маја исте године.