Строга контрола јавних набавки

Управа за јавне набавке не треба да обавља контролну функцију у процесу јавних набавки, већ то треба да буде препуштено буџетској инспекцији и Државној ревизорској институцији, рекао је државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић.

"Управа не треба да контролише и она то не може да ради. Контролишу Државна ревизорска институција и буџетска инспекција. Управа треба да помогне наручиоцима да правилно примене закон, да обучава људе који спроводе јавне набавке кроз сертификацију, па тек онда да сугерише да неко није спровео набавку по закону", рекао је Радосављевић новинарима у Привредној комори Србије.

Истичући да је Државна ревизорска институција почела да подноси пријаве против предузећа која крше Закон о јавним набавкама, Радосављевић је оценио да је то доказ да систем полако почиње да функционише.

Радосављевић је рекао да не могу да се гомилају институције "које ће сада бити неки истражни органи" и при томе се позвао и на европско искуство.

"У 12 земаља ЕУ не постоји никакво тело које контролише и понуђаче и наручиоце и постоји студија ЕУ о томе из 2010. године, већ то раде судови. У нашем систему, ми смо сматрали, још 2008. године када смо писали закон, да судови нису довољно адекватни да се тиме баве и формирали смо тела, попут Комисије за заштиту понуђача и Управе за јавне набавке", каже Радосављевић.

На јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама закона о јавним набавкама у ПКС, државни секретар је објаснио и да ће Управа за јавне набавке моћи да укаже на то да тендерска документација није припремљена у складу са законом.

"Управа ће моћи заједно са буџетском инспекцијом да излази на терен и испитује јавне набавке, а министар финансија моћи ће да да налог буџетској инспекцији да то истог тренутка уради, а не са годину дана закашњења, као што је то до сада био случај", нагласио је Радосављевић.

Осврћући се на примедбе да механизми за сузбијање корупције нису у довољној мери операционализовани у Нацрту закона, Радосављевић је нагласио да законодавац није ни намеравао да тежиште стави на антикорупцијске одредбе.

"Ми ћемо током јавне расправе уважити све сугестије на члан који се односи на антикорупцију. Међутим, ја морам да скренем пажњу да циљ закона није борба против корупције, већ да се спроводе јавне набавке", рекао је Радосављевић и додао да постоје друга тела и институције које се боре против корупције.

Радосављевић је нагласио да ће у току јавне расправе бити прихваћена свака примедба која је разумно образложена.

Примедбе понуђача 

На јавној расправи у ПКС могле су се чути примедбе понуђача на Нацрт, од којих су неке биле и дијаметрално супротне.

Тако се могао чути предлог да такса за подношење захтева за заштиту понуђача остане 60.000 динара, као што је у важећем пропису, а не да се подигне на 100.000 динара, како је то предвиђено новим законским решењем.

Поједини понуђачи су, међутим, тражили да тај износ буде и већи и обухвати одређени проценат од укупне вредности набавке, јер се често догађало да неко злоупотреби то право, па поднесе захтев само да би обесмислио јавну набавку.

Тражено је и да се скрати рок Комисији за заштиту понуђача за разматрање захтева за заштиту права понуђача, а чула се и примедба да, иако је било најављивано, није смањен обим конкурсне документације која се подноси на тендеру.

Треба ограничити и шта треба поднети од техничке документације, која је саставни део тендерске документације, јер су се до сада подносили документи стари и до десет година, а нису од важности и значаја за конкретног наручиоца.

Неки учесници јавне расправе тражили су и да се прошири број изузетака у закону за које се не расписује јавни позив, као и да нови закон предвиди такве одредбе које обезбеђују да се стриктно гарантује преференцијални статус домаћих понуђача на тендеру, јер то до сада, иако постоји у закону, није поштовано у пракси.