Очекивања од јавно-приватног партнерства

Саветник у Министарству економије и регионалног развоја Ненад Илић рекао је да ће усвајање Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама отворити пут за улагања приватних инвеститора који се већ дуги низ година интересују за реализацију пројеката по овом моделу у Србији.

Илић је, коментаришући одредбе Закона који је у уторак усвојен у Скупштини Србије, рекао да постоји интересовање за обављање одређених комуналних делатности, од изградње спортских објеката и школа до малих хидроелектрана.

Уз напомену да јавни сектор није у обавези да закључује уговоре са приватним партнерима, Илић је за Танјуг изјавио да су улагања могућа тек када надлежна јавна тела (министарства, општине, покрајински секретаријати) препознају потребу и оправданост реализације пројеката путем партнерства са приватним инвеститором.

Према његовим речима, Закон је предвидео да се приватни партнер бира за обављање одређене комуналне делатности за којом постоји потреба или која се не обавља на одређеном подручју, што "не подразумева да приватни партнер улази у структуру власништва неког постојећег комуналног предузећа".

Илић није могао да изнесе процену колики се ниво инвестиција очекује захваљујући примени новог закона, али је нагласио да се велики број заинтересованих инвеститора обраћао надлежним министарствима и локалним самоуправама ради реализације пројеката.

Саветник министра је нагласио да, по Закону, не постоји обавеза јавног сектора да, када се јави заинтересовани приватни партнер, тај пројекат у пракси и реализује.

"Та иницијална понуда може да буде каписла за покретање поступка за добијање приватног партнера, где никакву предност не може да има предлагач пројекта или заинтересовано лице", тврди Илић.

"У случајевима да се та конкурентска предност не може отклонити, предлагач се искључује из поступка доделе јавног уговора. То што се неко интересује је само сигнал за државне органе да одређене пројекте иницирају", објаснио је Илић.

Резерве стручњака

Саветник за инвестиције Махмут Бушатлија је, међутим, резервисан када је реч о одредбама Закона, истакавши да се на основу њих може закључити да приватни капитал једва чека да са готовим новцем уђе у јавни сектор.

Бушатлија каже да је закон заснован на претпоставци да ће држава и даље држати већину у јавним предузећима и управљачка права у јавним предузећима, а да ће приватници уносити паре за њихов развој.

"То је немогуће очекивати јер, као што знамо, наша јавна предузећа без обзира на то што су монополисти, само праве губитке, а не профит. Једини интерес приватника је да има поуздан профит и приход од те акције, који може остварити искључиво ако има и управљачка права", тврди Бушатлија.

Ни у погледу концесија нема помака, напомиње Бушатлија, наглашавајући да су концесије предвиђене временски лимитираним уговорима, "а када имате приватника који је само одређено време члан једне компаније, он нема ту никаква имовинска права, већ права коришћења".

Бушатлија је, на примеру аутопута, објаснио како би изгледала примена концесије.

"Ако добијете концесију на 25 година, онда вам је циљ да што брже и јефтиније направите пут да бисте га што дуже експлоатисали. Дакле, та брзина и јефтина градња ће довести до лошег квалитета, а после тога ћете имати 20 година за експлоатацију, значи циљ ће бити да се што више профита извуче, па ће амортизација бити врло ниска, неће ићи на добро инвестиционо одржавање, већ на текуће одржавање аутопута", тврди Бушатлија.

Према његовим речима, проблем ће тек настати када дође време да се све пренесе на државу, а како имовина које се преноси треба да буде што боље очувана, концесионар ће, пошто је то скупо, гледати да и то избегне. "Такве врсте концесије не дају ваљане резултате било где у свету", закључује Бушатлија.

У Министарству економије подсећају да је у јавну расправу о овом Закону била укључена шира стручна јавност - Привредна комора Србије, Савет страних инвеститора, Европска комисија, Америчка привредна комора, Стална конференција градова и општина и да свако ко је желео могао је да учествује у тој јавној расправи.

Ту област је било неопходно ускладити и са прописима ЕУ јер су јавно-приватно партнерство и концесије, заједно са јавним набавкама део преговора за чланство у ЕУ.