Кризни буџет у најави

Српска привреда у 2012. оствариће скроман раст од 1,5 одсто, пре свега због мање тражње у Немачкој, Италији и Босни и Херцеговини, нашим главним спољнотрговинским партнерима. Уколико се криза у еврозони продуби, и та процена је превише оптимистична, каже шеф београдске канцеларије ММФ-а, Богдан Лисоволик. Истиче да је важно да се јавне финансије држе под контролом.

Када је економски раст мањи од очекиваног може се повећати минус у државној каси, једно је од правила о фискалној одговорности.

На основу њега су се Влада и ММФ договорили да наредне године дефицит буде 4,25 одсто бруто домаћег производа.

"То је нешто мање него што омогућава правило о фискалном дефициту, јер се мора узети у обзир друго правило, а ниво јавног дуга мора да остане испод 45 одсто бруто домаћег производа. Дуг је сада веома близу те границе, али верујем да ће Влада предузети кораке да се тај ниво дуга смањи до испод горње границе и да ту остане", каже Марк Ален, шеф мисије ММФ-а.

Влада планира да се прилагоди кризи, а први корак у том павцу, кажу, биће буџет за наредну годину.

Потпредседница Владе Верица Калановић каже да у буџету морају бити повећани приходи и смањени расходи.

"Повећање прихода је могуће кроз борбу против сиве економије, у којој је 40 одсто привреде", рекла је Калановићева.

Повећање прихода од наплате пореза

Државни секретар у министарству финансија Душан Никезић очекује повећање прихода из наплате пореза из одређених стечајних поступака и повећање дивиденди.

"Очекујемо да ћемо, после више година, ове године имати добит у ЕПС-у и та добит ће бити уврштена у приходе за наредну годину. Највећа уштеда је код набавке робе и услуга", рекао је Никезић.

Уз штедњу и повећање прихода, ипак остају 152 милијарде динара минуса који треба некако покрити.

Економиста Миладин Ковачевић каже да се тај дефицит мора покрити даљим задуживањем, што ће бити велики терет у наредним годинама, јер смо већ близу границе задуживања.

"Политика на бази задуживања тешко да може да буде одржана и да може да се постигне консолидација у јавном сектору до 2015, истиче Ковачевић.

Јавни дуг могао би да се одржи под контролом искључиво кад би привредни раст био бар четири одсто. За то су потребне суштинске реформе о којима се годинама прича. Зато економисти упозоравају да се коцкамо с неизвесношћу и да ћемо се суочити са кризом јавног дуга и спољне ликвидности.