Бирократија кочи привреду

Административне обавезе које намеће држава коштају предузећа 1,35 милијарди евра годишње. То је 4,2 одсто свега што се створи у земљи и готово двоструко више него у већини европских земаља.

Америчка агенција за међународни развој питала је готово хиљаду привредника како раде. Одговарају да оно што произведу углавном продају у свом крају, радије новац позајмљују од рођака него од банака, а послове покушавају да заврше преко личних и партијских веза.

Професорка Економског факултета Даница Поповић каже да је привреда "на леру" највише због политике, док као други разлог наводи дугове.

"То су огромни унутрашњи дугови, 180 помињаних дана и ако то тако остане, могу само да се надају, ако су оптимисти, да ће то некад да се промени", истиче Даница Поповић.

Предузетници су, изгледа, оптимисти, или бар половина анкетираних која је изјавила да наредне године очекује раст прихода. Потпредседница Владе Верица Калановић каже да је та оцена субјективна и да је то најбоља економска вест коју је чула у последњих неколико месеци.

Иако већ три године Влада спроводи реформу прописа, готово сви привредници кажу да због бирократије губе и време и новац.

Верица Калановић каже да имамо врло чврст бирократски апарат који се бори против сопственог укидања.

"Административни трошкови, не накнаде, него пут да се дође до уплате накнаде у Србији, износе 4,2 одсто БДП-а", истиче Калановићева.

Влада најављује нову реформу прописа, али на захтев привредника да се смање намети на зараде неће позитивно одговорити.

Јуриј Бајец, економски саветник премијера, каже да је питање пореске реформе врло озбиљно питање.

"Питање је да ли у нашем будућем фискалном систему постоји простор за озбиљно смањење оптерећења привреде које се састоји и од пореза, али више од доприноса", каже Бајец.

Привредници би волели и да је инфлација мања, курс стабилнији, а кредити јефтининији. Влада обећава да ће учинити све да се за две године попнемо 20 места на листама конкурентности.