Криза еврозонe и Србија

Од почетка године, наше фирме су од извоза у Италију зарадиле 700 милиона евра. То је само један од разлога због чега треба пажљиво пратити како се са кризом боре у еврозони.

"Имајући у виду да је Италија једно од кључних извозних тржишта Србије, највљене мере штедње у Италији као одговор на евентуалну кризу сувереног дуга, свакако да имају ефекат на ниво пласиране робе из Србије ка Италији", каже Александар Влаховић из Економског института. 

За сада нема назнака да би криза могла да угрози производњу новог фијатовог возила у Крагујевцу.

Ипак, лоше вести из "Ју-ес Стила" о могућем затварању друге високе пећи, увод су у лоше прогнозе - ове јесени пад су забележили и индустрија и извоз и увоз.

Уредник часописа МАТ Владимир Вучковић каже да је криза у еврозони и свету крива за лоше резултате индустрије и самим тим и извоза, јер је Србија, како каже, мала и отворена привреда и ослања се на инострану тражњу.

"Оно где је већа наша одговорност то је фискални сектор где смо зависни од прилива капитала и уколико тај капитал пресуши на међународном тржишту отвориће с рупе у нашим јавним финансијама", каже Вучковић.

Спасавајући себе, могуће је да земље еврозоне заврну славине, како у инвестицијама, тако и у кредитима, а то значи мање зајмова привреди и грађанима и мање радних места.

"Све приче у предизборној кампањи да ће неко врло брзо да повећа стандард и производњу су приче за малу децу", каже Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта МАТ-а.

Добра вест је да ће привреда, ипак, расти, и то два процента, тј. више него прошле године, али мање него што је планирано. И ове прогнозе треба узети са резервом - под условом да не дође до нових проблема у еврозони.