Привреда чека помоћ државе

Аутомобилске гуме, телефони и хулахоп чарапе, водећи су готови производи које Србија извози. Колико укупно таквих производа Србија производе, статистика не рачуна.

У стратегији развоја индустрије, који је усвојила Влада, наводи се да је кључ успеха у улагању у прерађивачку индустрију са високом додатом вредношћу. Они који се баве таквом производњом кажу да су у кризи очекивали већу помоћ државе, али је, наводе, нису добили.

Васа Лекић из "Фудленда" каже да фирма, уколико жели да се пробије на неко тржиште, мора да има атрактивне производе и да уложи новац да би уопште ушла у тржишну утакмицу. "То држава мора да препозна и да у тој првој или другој години рефундира трошкове маркетинга који нису мали", наводи Лекић.

Произвођачи кажу да им је тешко да буду конкурентни на другим тржиштима уколико не добију финансијски подстицај државе.

Јелена Самарџић из крагујевачког предузећа "Промотор Ирва" наводи да би конкретна помоћ могла да се огледа у повољнијим кредитима са мањим каматама.

"Ми тренутно плаћамо далеко више каматне стопе од свих својих конкурената. Тако да у овом тренутку не можемо говорити о некој помоћи државе", наводи Самарџићева.

Струка поручује да велику шансу за производњу финалних производа имају кооперанти. Како наводи потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић, на држави је да препозна који су то ланци, после "Фијата".

"Ако је то до сада био 'Фијат', можда ће сутра бити неко као што је 'Мишлен', можда ће тражити одређену подршку за проширење производње или за проширење мреже коопераната", наводи Џагићева.

Према стратегији за развој индустрије, Влада наду полаже у аутомобилску и прехрамбену индустрију, односно у финалне производе. Циљ је да се до 2020. године, како кажу, повећа извоз производа средњих технологија, уз пад оних који су базираних на ресурсима.