Изолација куће на кредит

За замену столарије и изолацију кућа и станова на кредит држава је обезбедила 200 милиона динара. Уколико интересовање буде и веће, из Владе најављују још средстава.

Кроз спољне зидове и прозоре изгуби се до 70 одсто енергије. Држава ће новцем из Фонда за заштиту животне средине покрити камате на банкарске кредите које ће грађани узимати за замену прозора, врата и изолацију зидова.

За тај посао, у зависности од квадратуре стана и куће, у просеку треба од 2.000 до 4.000 евра.

Бојан Ђурић из Министарства животне средине, рударства и просторног планирања рекао је да је то онолико новца колико просечном грађанину у Србији вероватно недостаје.

"Ми се надамо да ће са овом мером тај кредит бити много доступнији и да ће велики број грађана узети те кредите пошто се испоставило да се они исплаћују после два, три или четири сезонска рачуна за струју", навео је Ђурић.

Остоја Ракоњац из Чачка нада се да ће изоловати кућу за шта, до сада, није имао новца.

"Колико је скупо, то само ја знам који из свог џепа плаћам. То би за све људе било добро да ураде", каже Остоја Ракоњац.

Повећано интересовање за кредите

До краја новембра биће договорени сви детаљи са банкама па ће захтеви моћи да се подносе од децембра.

До сада, због неповољних камата, од свих банкарских кредита које су узели грађани, 10 одсто је за енергетску ефикасност. И банкари очекују да ће их, захваљујући државним субвенцијама, бити више.

Банкар Дејан Јањатовић рекао је да с обзиром да је то нова кредитна линија, интересовање је све веће и учешће тих кредита ће се у наредном периоду повећавати.

Иначе, у Европској унији више се не граде неефикасни објекти. Стручњаци кажу да је проблем у томе што наши грађани нису обавештени о предностима такве градње. Поред уштеде енергије и новца, ти послови отварају и радна места.

Жарко Мијаиловић из Института за енергетску ефикасност Србије рекао је да се не ради само о објектима и грађевини већ се тиме отвара и једно ново тржиште.

"Обукама техничких лица и банкара дошли смо на неки ниво општег знања шта то значи енергетска ефикасност", каже је Мијаиловић.

У енергетски ефикасној згради просечна годишња потрошња енергије је око 65 киловат сати по квадратном метру. Србија је на дну европске лествице, јер троши и до четири пута више. Процењује се да у Србији има готово 700.000 енергетски неефикасних објеката.