Грчки синдром у Риму

Грчки синдром све више прети Италији. Огроман јавни дуг забрињава Брисел и Вашингтон, што потврђује и једина, лако донета одлука на самиту Групе 20 у Кану, да ММФ надгледа испуњавање циљева Рима.

Премијер Берлускони и даље тврди да је у Италији све у реду, док опозиција протестује и тражи његову оставку.

Италијански енормни јавни дуг, који би према процени стручњака у јануару могао да достигне 2.000 милијарди евра, дакле више него грчки, шпански и португалски дуг заједно, веома брине Брисел, јер је реч о трећој економији у еврозони, па би банкрот Италије био погубан за Европску унију.

Италијанску економску ситуацију додатно погоршавају скроман привредни раст 0,3 одсто, рад на црно, неопорезованих 270 милијарди евра годишње и незапосленост, која је чак 30 одсто међу младима.

Ту су и губици на берзи, раст камата на државним обвезницама преко шест одсто, што је директна последица изгубљеног кредибилитета земље.

Премијер Берлускони, међутим, негира постојање кризе у Италији. "Потрошња није смањена, ресторани су препуни, не можете да нађете слободно место у авионима, нити у летовалиштима. Кад живите у Италији, не схватате да би то могло да буде дубока криза", каже премијер Италије.

Виђење Берлусконијеве италијанске стварности не дели ни значајна већина грађана - само 22 одсто Италијана подржава премијера, као ни опозиција, што потврђује више хиљада окупљених учесника на протесту у центру Рима, који су тражили оставку Силвија Берлусконија.

Да ли је на помолу крај Берлусконијеве владавине знаће се већ следеће седмице када ће парламент, 57. пут од почетка мандата 2008. године, гласати о поверењу влади.