Пост експорт од 15. новембра

Директор Поште Србије Горан Ћирић рекао је да ће услуга пост експорт, која малим привредницима, треба да омогући извоз производа у вредности до 1.000 евра стартовати 15. новембра, јер ће се дан раније потписати протокол о сарадњи са Управом царина.

"Дуго смо најављивали ту услугу, али било је потребно донети пуно докумената да би отклонили све административне баријере и сада је потпуно изесно да ћемо 14. новембра потписати протокол о сарадњи са Управом царина, а већ наредног дана можемо почети са пружањем те услугу свим нашим корисницима", рекао је Ћирић у интервјуу Танјугу.

Услуга пост експорта, према Ћирићу, највише ће значити микро, малим и средњим предузећима, за 300.000 регистрованих у Србији који имају свој производ и који ће сада моћи да га пласирају на тржишта у региону, али и у свету.

Вредност пошиљке је ограничена на 1.000 евра и 30 килограма тежине, и у том смислу није интересантна великим фирмама, објаснио је Ћирић.

''Радили смо на поједностављењу читаве процедуре, па ће сада уместо потребних седам докумената да би био обављен тај посао, бити довољан само један, и то електронски који може да се попуни преко Интернета'', истакао је Ћирић.

По угледу на поште Бразила  

Директор Поште сматра да ће пост експорт подстаћи најмање привреднике, који немају довољно својих капацитета, ни административних ни финансијских, да упошљавају посебне службе које би могле да обаве послове извоза.

"Ову услугу смо почели да развијамо по угледу на поште Бразила и друге у Јужној Америци, а њихова искуства показују да је извоз вишеструко растао у сегменту микро, малих и средњих предузећа. Бразилска пошта је кренула са ограничењима вредносних пакета до 5.000 долара, а после пет или шест година лимит је повећан и до 50.000 долара", објаснио је Ћирић.

Ћирић каже да не треба одмах размишљати о евентуалном померању лимита у Србији, јер је важно да најпре буде успостављен систем и покаже да Србија има тај потенцијал.

О томе, према Ћирићу, сведочи и интересовање многих малих фирми из земље, као што је произвођач ципела из Врања који би изашао на тржиште суседних земаља, потом произвођача пиротских ћилима, који су погодни за такву врсту транспорта и дистрибуције, као и произвођача кобилица за виолину који се продају широм Европе.

"Мислим да ћемо се и сами изненадити колико је тих способних малих предузетника, који имају сјајан производ и желе да своје време искористе тамо где су најкориснији и где највише знају, а то је у самој производњи, а не у административној процедури која би им одузимала пуно времена", нагласио је Ћирић.

Сарадња са земљама региона 

Ћирић је додао да на овај начин Пошта жели да пробуди оно тржиште које до сада није било активно, пре свега јефтином и приступачном услугом.

Директор Поште је рекао и да је интензивирана сарадњи са таквим институцијама из земаља региона.

''Та сарадња је појачана, не само у ономе што је природа нашег посла, а то је обезбеђивање комуникације између градова и држава, него и на нивоу размене различитих пројеката и технолошких могућности и достигнућа у појединим системима'', навео је Ћирић.

Пошта може да буде поносна, и без лажне скромности, она је технолошки систем у успону у овом региону, уз реализацију пројеката Главног поштанског центра и интеграцију са свим осталим пројектима које је покренула, учешћа у развоју е-управе, е-трговине и поменутог пост експорта, истакао је директор тог предузећа.

"Са тако успостављеним технолошким нивоом, логично је да размишљамо о тржиштима у региону на различите начине, а уколико не растемо из године у годину ми ћемо стагнирати", објаснио је Ћирић.

Ћирић је оценио и као "интересантно размишљање" питање конкурисања Пошта Србије на тендеру за продају Поште Црне Горе, који ће бити расписан 2012. године, након што је влада те државе недавно почела њену приватизацију.

"Имамо изузетну сарадњу са Поштом Црне Горе и често смо у контакту са њеним директором. Али да би се размишљало о приступу тако значајном послу, потребне су озбиљне анализе и то ће зависити од услова које ће влада те земље расписати", рекао је Ћирић.