Читај ми!

Познати инвеститори ускоро у Србији?

Држава ће у наредних неколико месеци објавити имена познатих компанија које ће инвестирати у Србију, каже министар Небојша Ћирић. Било би корисно да Србија откупи 20 одсто акција "Телекома" од грчке компаније ОТЕ, сматра Ћирић. Влада тражи решење за "Ју-Ес стил".

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић најавио је да ће Влада у наредних неколико месеци објавити имена познатих компанија које ће инвестирати у Србију.

"Са некима се преговара око услова, са некима су преговори у фази меморандума односно споразума, а неки преговори су близу потписивања уговора", рекао је Ћирић новинарима на представљању Беле книге Савета страних инвеститора.

Међутим, Ћирић није желео да прецизира о колико компанија се ради, као ни којом се делатношћу баве.

Како је додао, неке од тих инвистиција су гринфилд пројекти који ће започети да се реализују у фебруару или марту идуће године.

"Неке компаније ће већ сада почети да раде, пошто се ради о браунфилд инвестицијама, односно преузимању имовине", рекао је Ћирић.

Министар економије поновио је да ће директне стране ивестиције у земљу у овој години износити три милијарде долара, од чега су највећа улагања белгијског "Делеза" и италијанског "Фијата".

Ћирић: Откупити акције у "Телекому"

Министар Ћирић оцењује да би било добро да Србија откупи 20 одсто капитала у "Телекому Србија" од грчке компаније ОТЕ и да тако консолидује своје власништво у тој компанији.

Министар економије очекује да ће "Телеком" "што је пре могуће завршити техничке ствари" око поделе бесплатних акција, да би оне биле подељене грађанима, као и садашњим и бившим запосленима.

Ћирић је прецизирао и да откупљивање капитала од грчке компаније и подела бесплатних акција нису "узрочно-последично повезане ствари".

Истичући да су Влада, министарство и Агенција за приватизацију још у јулу завршили све припремне радње у вези са поделом акција, Ћирић је додао да "техничке припреме унутар Телекома и даље трају" и да се нада да ће бити брзо завршене.

Тражи се решење за Ју-Ес Стил

Министар наводи да је Влада Србије у контакту са руководством компаније Ју-Ес Стил и очекује да ће се наћи одговарајуће решење да не би дошло до затварања те фабрике.

"На првом месту о чему треба да водимо рачуна је велики утицај који Ју-ес стил има на наш извоз, али и то да тамо ради 5.500 људи", рекао је Ћирић. Министар је нагласио и да је слична ситуација у Ју-ес Стилу била крајем 2008. и почетком 2009. године. 

У смедеревској железари тренутно једна од две пећи не ради, а централа компанија у САД најавила да постоји могућност да због лоших пословних резулатата стане и друга пећ или да буде отпуштен део радника.

Управа Ју-Ес Стила у Смедереву покушава да са представницима државе и локалне самоуправе нађе решење да смањи трошкове, како не би отпуштала раднике нити им смањивала плате.

Градоначелник Смедерева Предраг Умичевић рекао је данас да ће компанији Ју-Ес Стил бити смањене одређене таксе, како би смањила трошкове пословања и задржала све раднике, изјавио је

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. септембар 2025.
18° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом